Slovenačka

178 ФРАНЦЕ МЕСЕСНЕЛ

Веће црквене зграде из готског доба, које су се до данас сачувале, потичу из познога средњег века и припадају дворанском типу. Цркве су са три, две и са једном лађом; велика катедрална зграда у Словеначкој није позната. Грађански сталеж, који се увек самосталније развија, саградио је себи у већим местима камените жупне цркве, које својом солидном уметничком опремом сведоче о самосвести својих патрона. Такве пркве се налазе у Крању, Шкофјој Лоци, Радовљици, Марибору у Новом Месту, где има црква крипту под презвитеријем, у Шт. Руперту, те на хаџилучким местима, међу којима заузима одлично место црква на Птујској Гори.

Развијена готска архитектура почесто употребљава пластику као архитектонски украс, па и као самосталан део на олтарима. Док су из прелазног доба познати само поједини кипови, Мадона у Солчави и она у капелици у љубљанском Кра-. кову, сачињавају кипови из готског доба читаве групе, које потичу из домаћих кипарских радионица и достижу високи квалитет, а ни временски не заостају за развојем пластике у суседним земљама. Кипари су украшавали многе архитектонске делове са орнаменталним, фигуралним и животињским рељефима. Сачувано је много кипова, нарочито Мадона, међу којима је она на Птујској Гори најзанимљивија. Истраживачи још увек налазе досада непознате кипове из готског доба, који су често употребљени у олтарима који су доцније настали. И уметнички занат је био добро ] азвијен, како сведоче поједини сачувани објекти (монстранце хорске клупе и т. д.).

Готско грађевинарство, како се развијало по градовима, утицало је и на врло многе црквице по провинцији, које је градио пук. Сељачка готска црквица је састављена из презвитерија, који окружују зидови у облику три странице осмерокута, и из једне лађе, која је много шира а веже је