Slovenačka

УМЕТНОСТ 181

над Камником. и у последње време нађени циклус у цркви Марија Градец код Лашког (пре 1526.). Набројани радови не обухватају све готске зидне декорације по Словеначкој. Уметност горењских сликара утицала је пи на суседну Горичку, где се налазе готске фреске у црквама у Прилесју код Плава, у Авчама, у Толмину, у Воларима и по другим местима. Пошто су у доцнијим временима често превлачили кречом старе слике, које су понеком изгледале круте и варварске, оправдано је очекивање, да ће открића у будућности још знатно обогатити наше досадашње познавање врло раширеног готског сликарства у Словеначкој.

Осим декорациских фрески по црквама, данас су познати само ретки сликарски споменици из средњега века. Уобичајени крилни олтари са сликаним таблама приликом доцнијих обнављања скоро су без изузетка нестали из словеначких цркава, само су се сачувала крила крањеког олтара са легендом Св. Канцијана и другова (око 1500.) у бечком дворском музеју, и још неки фрагменти. Важније је минијатурно сликарство, чији су споменици многобројнији, а међу њима одлично место заузимају рукописи у крањском жупном архиву. Али главни сликарски материјал, по коме је могуће просуђивати развој словеначке уметности у средњем веку, чине ипак многобројне сачуване фреске.

Од првобитне схематичности, какву познајемо у врзденским фрескама, под утицајем преокрета у сликарском схватању западне и средње Европе, мења се и стил монументалнога сликарства у Словеначкој. Време уноси у апсолутно идеалистичне творевине полако реалистичне елементе, који проширују материјалну садржину сликаних призора. У ХЕМ веку се у прекомурским фрескама јавља промена узорног типа, фигуре постају пуније живота. У неким случајевима тај је покрет дошао посредовањем чешког сликарства, а уопште је потпуно у вези са развојем на Северу.