Slovenačka

182; ФРАНЦЕ МЕСЕСНЕЛ

Тенденција ка све јачем реализму појачава се у ХМ веку и достиже свој врхунац у радовима се краја тог столећа: код Св. Ожбалта, на Крижној Гори и код Св. Приможа Закључни члан овога развоја су фреске у Лашком, које су израз новог доба, што је логично сазрело у ренесансу. Живот стила на словеначком подручју моћно пулзира, а као доказ за тада већ ослобођену уметничку и стваралачку снагу народа и његову активност јесте то, што је створио у своме сликарству одређену границу према другоме полу тадашњег европског сликарског развоја, који се вршио у Италији.

У другој половини ХТУ столећа узимају маха тежње словеначке верске реформације. Ново доба је неповољно за сликарство; оно ствара, истина, са првим штампаним књигама свовеначки књижевни језик, али познаје само графичку опрему књиге, која већином није домаћа. Смањена уметничка продукција онемогућава разбистравање ориентације. Тек победа противреформације доноси јасност, и ново уметничко цветање.

Програм католичке противреформације је захтевао удаљавање од реформативнога Севера и управљао је младе ђаке у католичку Италију, одакле ву се враћали прожети одушевљењем за талијанску уметност. Одлучни вођа противреформације у Словеначкој, љубљански бискуп Томаж Хрен, скупио је групу уметника, који су имали пуне руке посла украшавајући новопосвећене цркве. Млади, у Италији васпитани духовници и световњаци пропатирали су уметност делима по талијанском укусу; много су се бавили и науком и оснивали чак научна друштва, која су постала жаришта новога живота. ХУП век даје полихистора И. В. Валвазора, који је у свом дивљења вредном делу описао Крањску и тај опис украсио многобројним сликама. Основао је властиту бакрорезачку радионицу и скупљао уметничке радове. Домаћи племићи тих времена, која су дошла после опасних сељачких побуна, ре-