Slovenačka

УМЕТНОСТ 187

рока је и /анез Пошочник, који је са Тушком позни заступник барокне фреске и одличан портретиста, словеначкога рококоа.

У барокном ХУШ веку преузимају уметничко вођство у Словеначкој домаћи уметници и, у сталној утакмици са талијанским уметницима, стварају дела трајне вредности, Њихово идејно наследство преносе им ученици у ХЈХ век. Овај век, после кратког доба рококоа, чији је заступник споменути Поточник у кругу мањих декоратера, рано показује знаке новога стила, који је створило то грађанско столеће, време националног буђења у политици и култури.

Споменули смо, да живе барокни остаци још дуго у новоме веку. Али је важно и оно истрежњавања, после барокног усхићавања које води преко класицизма у нову грађанску уметност. Главни заступник класицизма је Франц Кавчич пз Горице, који је био професор и доцније ректор бечке уметничке академије. У његово време су у истој школи предавали и сликари „предела“ браћа /анша. У почетку века слика Андреј Херлајн, поред грубих портрета, домаће ведуте и тако показује враћање од визије скромној реалности. Уметности се на тај начин отвара ново поље.

Сликари — сликарство заузима у Х1Х веку највише места у историји словеначке уметности остадоше у првом реду портретисте; портрет је изгубио своју репрезентативност јер је намењен за домаћи круг грађанина, али је добио животну непосредност и достигао све особине реалистичног уметничког дела. Један од главних грађанских портретиста је Машевж Лангус, апсолвент бечке и римске академије. Док су његови црквени радови школски традиционални, његови портрети су, упркос тврдоћи, важни документи словеначкога живота. У њима је сачувана слика тадашњег друштва и појединих му представника. Нешто млађи портретиста је Михаел Строј, рафинирани сликар