Slovenačka

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 17

и упоредо с њим, а северно од Драве, нешто нижи Козјак, који чини етнографску и државну границу. Та два планинска венца као и нешто западнији: Стројна, Корица и Свиншка планина делови су централних Алпа, који се не састоје из кречњака, већ из кристаластих шкриљаца, а Похорје у своме средишњем делу чак из гранита. Ту су падине много мање нагпуте него у кречњачким Алпима, врхови су мање зупчасти и заоштрени ; воде је у изобиљу и по висинама, а због тога су и повољнији услови за вегетацију.

Некако северно од Марпбора прелази Козјак у ниске терцијарне брежуљке Словенских Горица, а Похорје се спушта до Птујског или Дравског поља, које се мора сматрати као горњи део равне Подравине. У пределу између Птујског поља и Савиње има у упоредним котлинама терцијарних наслага.

Поменуте четири реке, Соча, Сава, Савиња и Драва су најмаркантније линије за рељеф словеначке земље. Соча тече у свом горњем току, то јест до Толмина, докле је допирао у леденом добу сошки ледник, по дубокој, али доста пространој долини. Крај ње су највећа места Бовец (под Предилским прелазом 1162 м., Кобарид (Капорето) и Толмин. После краћег тока тесном клисуром у динарском карсту прелази Соча у ширу долину, која је отворена према широкој фурланској равници; ту се налази Горица (28.000 становника), поред Трста највеће средиште словеначког Приморја.

Сава оставља праву алписку долину већ код Бледа, и тече потом кроз широку Љубљанску котлину. Ова се протеже од подножја Караванки и Јулеких Алпа до руба динарских висоравни ; највећим делом је покривена дебелим слојем шљунка, који је у горњем делу, у Бледској котлини, глацијалнот порекла; око Бледа има врло развијене морене, а у осталим деловима флувијоглацијалне наносе, у којима је, између Радовљице и Крања, усе-

Словеначка, | 2