Slovenačka

ГЕОГРАФСНИ ПРЕГЛЕД

Мало је предела у Европи, чији би географски положај на тако малом простору садржавао толико сложених проблема, као положај мале Словеначке. Ту се граниче важне географске области Европе, додирују се различити делови континента, укрштају се привредни путеви и стичу главне европске расе. Словеначка је изразита гранична и прелазна покрајина. Тај њен значај се изражава у садашњој културној и политичкој судбини, а његов веран одраз је досадашња историја словеначког подручја.

Словеначка је још алписка земља, али лежи већ на југоисточном рубу Алпа, те великим делом иде и изван њих. На источној страни припада део Словеначке већ ивичним деловима Панонске низије, која се увлачи овамо равницама крај Муре, Драве и Саве. На југозападу заузима словеначка територија још доста широк предео - динарског система са изразито карсним рељефом, који чини скоро четвртину њене површине. На западу се наслања на руб Фурланске низије, која је део велике Горњоталијанске низије, и на послетку запљускује словеначку земљу још Јадранско Море са својим највише према северу, у континент, помакнутим тршћанским заливом.

Ако посматрамо све то са геополитичког гледишта, узимајући да природни простори имају и свој израз у политичким индивидуалностима, видићемо, да нам допиру од запада политичке организације Горње Италије, од севера средње Европе,