Slovo o Lapovu

да буде први патријарх обновљене Пећке патријаршије и онај који ће својом руком крунисати краља Југославије Александра Карађорђевића и венчати га са краљицом Маријом.

Својој супрузи посветио је песму, која стоји уклесана на надгробном споме-

нику:

„Снажног тела, умиљатог лика, као да беше природина слика Чиста срца искренога збора, благе душе небескога створа Безазлена, волела невино,

а мрзела злобно, непоштено Млада беше к'о росно цвеће, што процвета у рано пролеће Ал смрт нагла баш је онда снађе, кад требаше да у живот зађе Смрћу њеном много је изгубљено, до три срца тугом измрвљено

До две наде вечно поништене,

и две славе навек погашене Место свега мрачни гроб и кости, оцу, мајци, потпора старости,

А супругу ова хладна стена,

и судбина горча од пелена...“

Јелица је сахрањена између својих родитеља, односно, они су сахрањени лево и десно од ње. Након смрти супруге, Димитрије, као свештеник удовац, а убрзо и као монах уписује Високу школу,

историјско – филолошког одсека. Након завршетка факултета постаје професор у богословији, предаје словенски језик и беседништво.

Никада није заборавио своју Јелицу и Лапово. Као свештеник, студент, стално је долазио код свог таста. Помагао му је у парохијским обавезама и посебно у администрацији, тако се у црквеним књигама и летописима налазе његови потписи из година након Јеличине смрти.

Лаповчани су сведочили да је увек посећивао гроб своје жене, дуго остајао крај њега и плакао. И након 1920, као човек у јако позним годинама и патријарх, чак је пет пута долазио у Лапово, више него у било које друго место у Краљевини Југославији и поклањао се сенима своје давно преминуле супруге.

Тако је патријарх Димитрије једина особа у историји Српске православне цркве која је прошла кроз све црквене чинове, био је ђак, богослов и учитељ, био је ожењен, парохијски свештеник али и монах, професор богословије, епископ нишки и шабачки, затим митрополит и на крају патријарх. Био је и војник своје државе, јер је са својим краљем, војском и народом прешао и албанску голготу.

(наставак у следећем броју)

Фото: Зоран Станојевић