Slovo o Lapovu

КУТАК ЗА МЛАДЕ

Слушали смо за вас Стеван Стефановић

ПРИЧА О ДЕВЕДЕСЕТИМ

Онда су дотле деведесете Тужне и негретне... Фобичне У уџбенике и у читанке Ушле су битанге... Обичне

Касно је да се паничи „Дали смо шансу да се лудило озваничи Ђорђе Балашевић

Током деведесетих културни простор српских земаља био је преплављен најпре такозваним турбо-фолком, што је неспретна дефиниција за музичке нумере које су настале од украдених блискоисточних мелодија, како турских, тако и грчких, али и иранских и арапских, за које су писани потпуно бесмисленим текстови. Затим денс музиком, која је у ствари била неуспешан покушај реповања, са мелодијама које су такође крадене, овај пут од западних аутора и текстовима који као да су писани за основце. Трећи и најдоминантнији музички правац била је музика из ЗАМ продукције, која и данас, двадесет година касније, постоји у оквиру Гранд продукције. Она је новокомпонованој народној музици дала рок форму и претворила је у чудовишни микс попа и народне музике. У таквој консталацији снага, права изворна народа музика није имала шансе.

Пред „народњачком“ најездом, повукли смо се у илегалу, и слушали старе рок баладе са краја седамдесетих, међутим ти исти аутори писали су песме, компоновали и држали концерте и деведесетих, само што у тоталној медијској окупацији и (блокади, нису имали простора, и ми, дечаци, који смо желели да слушамо праву музику, били смо осуђени да на вашарима и бувљацима купујемо пиратске касете и нешто касније дискове, на којима су често били погрешно исписани чак и наслови песама.

Ово је прича о српској поп и рок сцени деведесетих.

На десетом месту ове моје скромне листе, која је тек једно индивидуално запажање дечака на чије су формирање, уз родитеље, школу и кошарку (било је то у ери пре Ђоковића) утицали и ови поп и рок аутори, стављам икону рок сцене и највећег југословенског рокера,

Бору Ђорђевића и албум „Збогом

ијо“. Овај албум изашао је децембра 1993. као дванаести студијски албум групе Рибља Чорба. Највећи хит на овом носачу звука и уједно, по речима Боре Ђорђевића, његова „најбоља љубавна песма је „Једино моје“, моћан текст, јака лирика, међу политичким и друштвено ангажованим текстовима стоји усамљена као цвет, и показује да је Борина суштина, као и суштина самог рокенрола, у баладама.

Уз „Једино моје“, на албуму се налазе и песме „Тамна је ноћ“ , обрада старе руске романсе „Зелена трава дома мог“, обрада песме Тома Џонса “Стееп Стесп (таз ОР Ноте“, као и песма „Данас нема млека“, обрада нумере „Мо тик годау“ бенда Негтапз Негтиз. Уједно, ово је последњи албум на коме са Чорбом свира летендарни гитариста Зоран Илић. Мако на овом албуму нема ванвременских хитова попут „Лутке са насловне стране“ или „Остани. ђубре до краја“, песмом „једино моје“ Бора враћа себе на место које је имао осамдесетих, као један од водећих кантаутора код нас.

За девето место препоручујем албум „Свет је мој“ групе Ван Гог, не због самог албума, не ни због тога што је ово први албум након њиховог поновног окупљања, већ због значаја који је Ван Гоги њихов алтернативни рок имао на музичку сцену деведесетих. Више десетина, па и стотина младих гитариста и бендова широм Србије покушавало је да личи на групу Ван Гог након овог албума, клинци на клупама у парковима свирали су песме Ван Гога и имитирали Ђулета. Албум | је обележила песма „Неко те има“ која је заузела шесто место у избору “Рок експреса“ сто најбољих УЏ рок песама у двадесетом веку. Све песме на албуму је написао Ђуле, Звонимир Ђукић, фронтмен и алфа, и омега бенда.

Осмо место дајем бенду „Забрањено пушење“, односно његовој источној варијанти, пре него што су себе назвали Мо зоб то огсћезта и њиховом албуму из 1997. године „ја нисам одавле“. Ово је први Нелетов албум након распада СФРЈ и уз карактеристичан панк звук, обиље „новог примитивизма“, албум има и етно-рок призвук, који "ће Нелета пратити на свим каснијим албумима.

Ненад Јанковић - др Неле Карајлић, писац, певач, глумац, редитељ и композитор, човек невероватних дарова и изузетне харизме, увек је имао истанчан осећај за „смешно“ и још увек је човек који својим скечевима, геговима и хумором, успева да насмеје читав сксјугословенски простор. Песму „ја нисам одавле“ написао је и отпевао виолиниста