Slovo o Lapovu

Олово и плиш

Можда је сад време да јој опростим> Дахом сете суву земљу оросим... Морава и даље мутна, тече, ваља... Време није како ваља...

Од онакве љубави и снова,

Оста силуета, тамна и модра,

Од олова и плиша...

А ја сам још тамо иза завесе од киша... Морава и даље тече, ваља,

Ноћас, нешто тиша...

Можда је сад време да јој опростим... У овај сат2

Када ми још само у сновима говори... Тамо је слушам, тамо ми прича, Тамо се скрила..

И само је тамо онаква каква је била... Какву је и памтим...

И даље месец с неба време жање,

У сутон изнад Соко Бање...

И ветар јасеновима не да мира,

Ноћу изнад Кривог Вира...

Можда је сад време да јој опростим.

Стеван Стефановић

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА

-СЛОВО-