Slovo o Lapovu

ДЕЧЈИ КУТАК

Јана Ђурђевић

Участ Дана Општине Лапово, Општинско такмичење у литерарном стваралаштву

Прво место, средњи узраст

ЗАВИЧАЈ ЈЕ ОНО ШТО ОСЕЋАМ У СРЦУ

Највише од свега волим да путујем. Међутим, где год да одем, нешто ме вуче назад.

Нисам заробљена, напротив. Корачам песком окружена песмом таласа Егејског мора. Посматрам звезде из сасвим новог угла док ми зраци месечине милују слану кожу. Гледам у бескрајан призор ноћи изнад воде и звезда које се осликавају на њој. Колико год покушавам да се удубим у бајковиту слику која као да је насликана право из књиге о сновима, не могу. Кад год мирис слане воде покуша да ме омекша, трзнем се. Не знам зашто. Као да ми је слобода мисли ускраћена. Као да су ми крила завезана кад год пожелим да полетим и одем дубље ка опојној ноћи пратећи месечину. Као да ми је душа свезана кад год пожелим да будем део овог призора целим својим телом.

Не знам зашто, кад год затворим очи замирише пита коју само моја мама спрема. Не знам зашто не сањам таласе и делфине када сам сваког дана поред њих, већ моје псе, хладно, зимско јутро и бакине руке које носе шољу топлог чаја од камилице мени и мојој сестри које седимо ушушкане и покривене меканим, плавим ћебетом. Не знам зашто, када неко позове моје име очекујем да ћу видети брата и деду како ми кажу да су дошли, и да идемо. Где идемог Кући. Не. Не идемо кући. Идемо дому. Идемо тамо одакле сам и дошла. Идемо тамо где сам проходала. Тамо где сам проговорила и нацртала свој први цртеж. Тамо где сам први пут јахала коња, тамо где је мој коњ сада. Тамо где мамина пита стварно мирише. Тамо где се не плашим да уђем у мрак. Тамо где сам написала своја прва слова, тамо где сам научила своју прву песму. Идем тамо где је моја машта била најчуднија. Тамо где сам увек заштићена. Тамо где сам научила да будем сигурна у себе. Идемо месту које ме вуче ка себи, које

одувек јесте. Идемо месту чије су слике уклесане на мојој души. Место које је део мене.

Идемо мом завичају.

Тадија Милојевић

Участ Дана Општине Лапово, Општинско такмичење у литерарном стваралаштву

Прво место, млађи узраст

ЗАВИЧАЈУ ОКУ

Лапово. Мала лепа варошица у срцу Шумадије. Место у којем проводим најлепше године свог детињства.

Често са прозора своје собе посматрамту прелепу природу која се пружа преда мном. Високо разгрануто дрвеће, чист ваздух и цвркут птица које ме ујутру буде не бих мењао ни за најлепше градове на свету. Оно што моје место чини посебним је то што кроз њега протиче највећа и најлепша река Велика Морава. То је река мог детињства. Још од малих ногу често са татом идем у дуге шетње крај Мораве посматрајући то море зеленила свуда око мене. Док тата пеца, ја бацам каменчиће у воду и посматрам како она нечујно протиче. Мој завичај су и моји мама, тата, другари и учитељица. Та другарства која се рађају у вртићу, школским клупама трају за цео живот.

Године брзо пролазе живот ће нас одвести на неки други пут, али сам сигуран даћу се враћати својим почецима, својим коренима и успоменама везане за родни крај.

4 1

Фото: Архива завичајног фонда