Slovo o Lapovu

га О = = Е3 54

Ен

Марко Станојевић

ЗАШТИТА ДЕЦЕ И МЛАДИХ У ЛАПОВУ ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА

Први светски рат довео је до великих страдања. Ратни вихор није оставио ни децу по страни. Велики број малишана је у току Првог светског рата умро у логорима, многи су хватани и убијани на зверски начин, а многи од њих су остали без породице. Више десетина хиљада деце после рата остало је сирочад. Због великог броја деце која су у рату остала без родитеља, Указом краља Александра Карађорђевића Министарски савет донео је 5. фебруара 1919. године Уредбу о оснивању државног Одељења за заштиту деце и младежи.

Након ослобођења и оснивања Краљевства (Краљевине) Срба, Хрвата и Словенаца, требало је организовати државну дечју заштиту. На иницијативу др Милоша Ђ. Поповића, 1919. године је основано Државно одељење за заштиту деце, а њему је било поверено да буде први начелник тог одељења. Његов задатак био је спровођење организације заштите у целој земљи. Исте године су прописани Правилник о уређењу Одељења за заштиту деце и младежи и Пословник Државне заштите деце и младежи.

У саставу Државне заштите били су Одељење и његови подручни органи: обласне, 3 окружне и месне државне заштите, састављене од представника политичких, судских, санитетских, привредних, школских, црквених и месних општинских власти. Поред тога ушле су и установе које се баве дечјом заштитом. Деца су збрињавана у хранитељским породицама, домовима за незбринуту децу и у дечјим насеобинама (обданишта, трпезе, дечији вртови и дечје станице) као вид помоћи радничкој деци.

Опис установа и упутства за сараднике упућени су свим органима Државне заштите деце и младежи и објављени у часопису „Народни подмладак". Њихов задатак био је да дају објашњења како онима који се

непосредно укључују у рад на дечјој за-

штити, тако и онима који надгледају и контролишу њихов рад. Министарство финансија помагало је рад одељења.

Фото: Историјски архив Шумадије

У Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу чува се фонд Државног одељења за заштиту деце и младежи у Лапову за периоду од 1919. до 1923. године. Фонд садржи: упуства за организовања месних одбора и младежи, пописне листе деце ради помоћи, акта о организовању здравствене помоћи, о смештају деце у домове, спискове укинуте помоћи и укидања извесних помоћи због узимања кредита идр.

Месни одбор Државне заштите деце и младежи у Лапову основан је у октобру 1919. године и његов основни циљ био је пружање помоћи незбринутој деци са територије Лапова чији су родитељи страдали у Првом светском рату. Месни одбори бројали су најмање пет чланова: два представника општинског суда, свештенике и учитеље. Били су повезани са Окружним одбором државне заштите који се налазио у Крагујевцу. Први председник Месне заштите био је Животије Стевановић који се у новембру 1921. године службом одселио у Битољ.

У Упуту за оснивање Месних одбора