Slovo o Lapovu

Државне заштите деци и младежи у Крагујевачком округу између осталог писало је: „Посао је тежак али деликатан; тиче се збрињавања деце наше браће и другова, који падоше на пољу части и за величину Отаџбине. Без нашег брзог рада њихова ће деца остати и даље гола и боса и гладна и жедна, а зима иде. Зар то није грех! 2"

Први задатак месног одбора био је да се попишу сва деца којима је потребна помоћ. Месни одбор у Лапову је 7. октобра 1919. године известио Окружни одбор Државне заштите деце у Крагујевцу „да је одбор прикупио податке о сирочадима из 107 кућа у Лапову и нашао је да у њима има 98 мушке и 79 женске деце." Одбор је предложио да се сва записана деца предложе за америчку помоћ. Месни одбор је сматрао да ће број деце на крају пописа бити око 300. Тај број је потврђен новим документом од 13. октобра исте године. Да би се помоћ добила, било је потребно да се сва деца фотографишу и пошаљу фотографије окружном одбору.

Помоћ су добијала деца по неколико критеријума. Најзаступљенија су била деца сирочад без родитеља и ближих родитеља и без имања. Она су се смештала по могућству у најближу породицу уз извесну новчану надокнаду. Друга категорија била су деца сирочад са имањем. На њихово имање долазили су рођаци који би преузимали бригу о деци. Деца чији су се родитељи одали алкохолу, била би послата у Дечји дом.

Месни одбори су поред пописа деце којима треба пружити помоћ и о којима ће се држава старати, организовали и бесплатно лечење деце.

Министарство за социјалну политику одењења за Заштиту деце и младежи је 3. новембра 1919. године упутило наредбу да у свим местима где има лекара, било државних, општинских или приватних, организују амбуланте за бесплатно лечење деце и давање најпотребнијих лекова. Интересантан је један документ који је упућен Месном одбору у коме је постављено питање: „Да ли се може подићи лечилиште за слабу и слабуњаву децу у Лаповуг". Из одбора је одговорено „да се не може организовати, јер у долини Мораве нема ваздуха за слабу и слабуњаву децу."

22

У оквиру Месног одбора функционисао је Фонд за помоћ сиромашним ученицима. Иницијативом Месне државне заштите деце и младежи у Лапову је 19. јуна 1921. године организован „Дечји дан" и сакупљање прилога за ратну сирочад. Учитељице из школе у Лапову су деци објасниле значај дана и позвале да свако од њих приложи малу суму за своје сиромашне другове који су остали без родитеља. И у цркви је на позив свештеника скупљан прилог. Укупно је на оба начина сакупљено 180, 50 динара.

Дечији дан се поновио и следеће године.

На захтев министра за социјалну политику издата је наредба свим полицијским властима да забране деци испод 18 година продају новина, колача и свега другог каои ношење пртљага и просјачење. Деца која су напуштена и којима је потребна било какава помоћ, постајала су брига службе државне заштите.

Државна заштита је бринула и о образовању младих. У оквиру месног одбора постојала је књижница, а поред тога писменим мајкама даривани су буквари како би учили децу да читају. Одбор је функционисао до 1923. године када је престао са радом.

И А

= б Дре аи | Деци но мавжи нај у у "а

(места брса, округ, покрајшта) а.

Дечији лист једног детета из Лапова Фото: Историјски архив Шумадије