Slovo o Lapovu

Завичајна слика, траг колевке и прага

Све пред нама у трошењу.

Високо небо прво пред длановима.

Ексер је малена мета пред плесом чекића. Трка Сунца и Месеца - чаролија јаве и сна. Линија, отисак оловке под дечјим прстићима. Ожиљак на телу - мера одрастања.

Страх, добитник два корака уназад.

Тишина је почетак великих дилема.

Далеко кораци прате погледе. Ушетају међ јаву велики снови.

Школа обликује безбрижно детињство. Ех, да се време може вратити уназад.

Самоћа је често сигурна лука на кућном прагу. Лик предака пред почетком Било некад. Истина драга је познати звук шкрипе колевке, Кутија сећања у грудима поред срца.

Азбука ређалица пред уснама и међ линијама.

Завичаја мало има где дом уздиже чаробни пасуљ. Авлија је раскрсница путева поласка и доласка.

Врелина пред летњу кишу, бег босих стопала.

Игра и несташлук – сжал за комшијама, малим и великим. Чивилук - сећање на забринуту баку и декин прслук. Атлас отворен после сваке љутње након грдње.

Јутро је ипак паметније од сваке вечери.

Аждаја своме чеду тепа познати стих из клупа.

И десето слово азбуке на међи истине и лажи.

Огњишта тек нека чувају пејзаж познатих причи. Гледати у даљину је почетак осликавања унутар рама Њиве плодне су понос вредних сељака.

Инат почетак свих кревељења.

Штета је заобићи сву буку.

Тата је познати прст пред отвореним вратима.

Ако неко сме, чик нека изађе.

Љубомир Милановић

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА

-СЛОВО-