Slovo o Lapovu

ТРЕШЊЕ

Чини ми се да на свету нема

Ничег лепшег од трешања...

Кап душе и једна свећа,

Хумка што чека као постеља

Са цвећем, до пролећа...

Роса падне с неба,

Не увек тамо где треба,

Бог укрсти пут, две душе се додирну

И свемир стане на час,

А тишина врисне, на сав глас...

Свемир се стисне у зрно,

Па небо постане црно,

А мени се чини,

Да на свету нема ничег лепшег од трешања... Неком љубав дође рано, прво...

Рано узри, и буде слатко кад се загризе, Неком љубав буде суза,

Па сам на њу чека

У ноћима пустим без сна,

Неком планинска река,

Неком љубав буде као киша

Неком океан, море сјајно

Неком Морава,..

Тамна и страшна,

А неко воли кришом и тајно...

Ати и јаг

Наши су цветови могли да буду бели и крупни Као прве пахуље

Кад падну на хумку као цветови

И угасе свећу,

Али су опали и нису дали плод

Није дао Бог.

Кад боље размислим,

Знам да на свету нема ничег лепшег од трешања.

Јереј Стеван Стефановић

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА

-СЛОВО-