Slovo o Lapovu
По оРА Ра соса
РЕЧ ЧИТАОЦА
„Пупак Балкана" је објављен у оквиру обележавање 25 година од оснивања лаповачке библиотеке. Спој је поштовања и пријатељства између српских писаца и Лаповчана привржених књизи и читању. Све то су у један споменар сакупили библиотекари. Дивна реализација споја људи који раде у истој тој библиотеци и који овим путем остављају у аманет својим Лаповчанима најоригиналније дело. И људи који су дали огроман допринос својим читаоцима из овог краја, а то су српски писци. Од менеогроман аплауз за њих.
Писци који су дали свој допринос су : Бранислав Јанковић, Влада Арсић, Мирко Демић, Бојан Љубеновић, Иван Златковић, Јелица Грегановић, Бошко Протић, Миљена Дрндар, Татјана Јанковић, Дејан Вукићевић, Славимир Стојановић, Карло Астрахан, Слободан Симић, Саша Симоновић, Стефан Тићми, Милица Вучковић и Горан Стојичић.
Свепричесу лепе иако другачије, неке су историјске, неке афористичне, неке са стварнимликовима, а некефикција...
Док у једној гледате муку министра унутрашњих дела да ли прогласити
13
Лапово варошицом или не, јер то смета другим местима, тако преиспитујете менталитет нашег народа и сукоб око, чини ми се, свега. Зар је могуће да смо толико крварили како би се вишевековног ропства од Турака ослободили, да се сад трвемооко свега и свачега 2
У некој другој причи научићете да се љубави персира. А опет тамо негде поред Мораве пожелећете да са Миловановим сином засадите шљиве, исте оне због којих је Милован страдао кад их је узбрао да презалогаји.
Шта мислите ко ће словослагача да именује кад њега не буде билог
А опет у једној причи о Митровом млину кад схватите да ни деда Стојан није у њему смео да ноћи сам, и Вама ће проћи језа. Посебно што је деда Стојан иначе био јак и храбар, могао се борити и са медведом, прешао је Брегалницу и Куманово, прегазио Албанију, али од млина је имаострах.
„Зло је зло, траје и опстаје колико и сам човек. Мења лица и рубине, мења обличја, али му је наум исти - иксана да сатре, крви дамусенапије!"
И још много лепих прича је овде, од меневелика препорука. Јелена Павић Мартиновић
Фото: Архива библиотеке