Slovo o Lapovu

За четврто место предлажем Миру Ступицу, чија се прича некако спонтано надовезује на причу о Жанки Стокић. Будући да је била сведок дешавања и неправедне осуде прве Госпође министарке, тада двадесет четворогодишња Мира се, по сопственим речима, заклела да ће ту неправду кад тад исправити, што је символично и урадила установивши Награду Жанка Стокић.

Мирослава Ступица је рођена као Тодоровић, иначе она је старија сестра глумцу Бори Тодоровићу и тетка Срђану Жики Тодоровићу. Мира 1941. почињеда ради у Народном позоришту. Играла је у преко педесет филмова и у преко две стотине позоришних представа, углавном у Народном и Југословенском драмском позоришту.

Сусрет са Бојаном Ступицом, свестраним уметником, архитектом по образовању, а позоришним редитељем по занимању, представља вероватно најважнији тренутак њене каријере. Бојан препознаје њен таленат и као управник позоришта (уметнички руководилац) даје јој шансу у класичном репертоару, што Мира итекако користи. Глумила је у делима Бернарда Шоа, Нушића, Брехта, Пирандела, али и тада популарног Држића. Бојан и Мира били су у браку све до смрти Бојана Ступице 1970. године.

Као удовица Мира се поново удаје за политичара, Цвјетина Мијатовића који је у једном тренутку био и председник Председништва Југославије.

Богату филмску каријеру започела је филмом Бакоња фра Брне из 1951. а завршила је у филму Турнеја Горана Марковића из 2011. Мени најдража новија улога Мире Ступице је улога Кристинеусерији Отворена врата.

До данас, међу колегама и филмским радницима Мира Ступица се сматра највећом српском и југословенском глуМИЦОМ. За треће место предлажем Светлану Бојковић.

Цеца дебитује 1967. у ТВ филму Једног дана мој Јамеле и активна је до данас,

снимила је преко седамдесет филмова и тешко је побројати најважније, овде ћу истаћи оне који су познатији савременој публици: Пас који је волео возове, Вуковар једна прича, Птице које не полете, Буре барута, Зона Замфирова, Шејтанов ратник...

Међутим, њену каријеру су више него филм обележилесерије. Играусеријама: Првокласни хаос, Куда иду дивље свиње, Наше приредбе, Велики проналазач, Димитрије Туцовић, Фрка, Отписани, Повратак отписаних, Полицајац са Петловог брда, Мјешовити брак, Позориште у кући, Горки плодови, Породично благо, Улица липа, Оно као љубав, Село гори, а баба сечешља, Луд, збуњен, нормалан, Синђелићи, Санта Марија де ла Салуте, Мочвара, Викенд са ћалетом, Породица, Јунаци нашег доба... самода је одиграла у овим серијама, апсолутно би било довољно да буде позиционирана овако високо на листи, међутим Цеца Бојковић је одиграла две своје животне улоге у серијама Синише Павића, Емилију Попадић у Бољем животу и сестру Антонију у Срећним људима, опростите ГЛАВНУ сестру Антонију у Срећним људима. Данас је погледајте у филму Бољи живот, који ће бити готово сигурно репризиран на неком од канала, како говори свом партнеру Марку Николићу, Гиги Моравцу, пред осмомартовски пут у Солун: Путуј сам, вођо, са својим крвавим транспортом!

Светлану Бојковић још увек идентификују са Емилијом Попадић, јер је Цеца буквално удахнула живот овом лику, међутим, улога сестре Антоније у Срећним људима сматра се ремек-делом домаћег глумишта.

Као што су Стеву Жигона пљували на улици када је играо мајора Кригера, тако није билочовекау Србији који није мрзео сестру Антонију и навијао за њеног симпатичног зета.

Данас, Цеца је и политички и дру-