Slovo o Lapovu

попадији Перси из Попа Ћире и поп Спире из 1957; Марица Поповић, која је играла у немом филму, комедији из 1923. Качаци у Топчидеру, или Олга Ивановић, коју памтимо као Снежану Николајевић у оригиналном Позоришту у кући.

Ипак, за пето место ове моје скромне листе предлажем најпознатију предратну српску глумицу и оригиналну Живку министарку, жену због које је Нушић и написао Госпођу министарку: Жанку Стокић...

Жанка је била жена трагичне, али и филмске судбине. Рано остаје без оца, мајка јој се брзо преудала, те Жанка са само 14 година одлучује да се уда и побегне од куће. Убрзо бежи и од мужа да би се придружила позоришној трупи. Мужу је батинама вратио кући први пут, други пут већ није могао јер је Жанку заштитио глумац Александар Гавриловић касније њена велика љубав.

Жанка глуми већ 1902. године у позоришној представи Брачне ноћи. Од тада је одиграла стотине представа током пуних четрдесет година у позориштима широм Србије и Југославије, али иу Будимпешти, Бечу, Кракову, Прагу и Софији... За то време, снимила је само један филм, неми филм Грешници без греха који је режирао Коста Новаковић 1930. године

Премијерно је играла за њу написану Госпођу министарку 25. маја 1929. године, и од тада до 1941. одиграла ју је преко две стотине пута. Пред извођење стоте представе Госпође министарке сам Нушић је писао Жанки: Режими и кризе пролазе и могу се мењати,а Ви остајете министарка заувек...

Време је проводила у кафани Три шешира у Скадарлији, живећи боемским животом, што је остављало велике последице на њено и овако крхко здравље. Током рата глумила је активно у пет глумачких трупа, али и на Радио Београду, где је учествовала у радио-емисијама које су ишле непосредно после објаве немачке ратне команде, због чега је после рата осуђена од стране партизанске власти.

Народни суд осудио је Жанку као злочинца, била је осуђена на осам година губитка националне части. Није јој био додељен бранилац чак ни по службеној дужности. Бранила се да је током рата у својим становима крила брата Моше Пијаде, београдског Јеврејина Самуила, али и самог Кочу Поповића, партизанског генерала и ратног хероја, што јој није помогло. Позивала се на то да и они сами могу да посведоче као и више десетина сведока који су са тим били упознати.

Одређено јој је да чисти улице. За Жанку се у највећој мери заузео Бојан Ступица, који је успео да издејствује код нових власти да се Жанки Стокић понуди посао у новоформираном Југословенском драмском позоришту. Међутим, чувши ове речи, да ће можда бити помилована, Жанкино велико срце и уметничка, нежна душа нису издржали, само наконтри дана, Жанка јеумрла...

Народ је у великим поворкама испратио велику глумицу, њен скромни сандук на воловским колима био је прекривен цвећем, а рекаљуди пратила је спроводод болницедоТопчидерског гробља...

Људи су чак и клечали на улици из поштовања према последњој дами предратног Београда...

Жанка још живи у нашој, ако смемтако да кажем, поп култури. Снимљена је ТВ драма, у којој Жанку Стокић глуми Светлана Бојковић 1991. године, у којој су описани суђењеи последњи дани живота славнеглумице.

Највише залагањем Мире Ступице од 2003. године глумицама се додељује награда за животно дело која се сматра најзначајнијом наградом за достигнућа на филму и позоришту која носи име Жанке Стокић.

2006. године одлуком Окружног суда у Београду, Жанка Стокић је рехабилитована. Суд је утврдио да као радник Народног позоришта, није била политички активна и да је казна на коју је била осуђена била донета политички и идеолошки .