Slovo o Lapovu

НА КОРЗОУ КРОЗ ВЕКОВЕ

Данијела Вулићевић

УЗ ПИСАК ЛОКОМОТИВЕ

Отићи, то је махнита носталгија у човеку, урођен нагон којем се једва одолева. Даљина вуче, вијугава путања вуче, море вуче, планина усисава. Вуче оно што волимо, вуче оно чега се бојимо.

Исидора Секулић

Фото: Архива аутора

Једном сам стигла у Лапово, а три пута се у њега вратила. Ниједном возом. Али сам, као и свака Лаповка у белом свету обележена реченицама: „Аааа, из Лапова си. Јел то беше тамо куда пролазе сви возови 2“

„Возови раздвајају људе“, певао је Бора Чорба. Не знам за друге људе, оне којима долина Велике Мораве није житница, и чији шљивици нису на Старом брду, али памтим да су возови у мој живот увек доносили срећу у лику драгих особа. Путнички је са Горње станице у наш дом довозио мог деду Драгомира, који се затим пешице враћао у Доброводицу, чилог корака, окрепљен загрљајима двеју унука. Сећам се да му је, након што би скинуо плаву шапку обрубљену црвеним концем, седа коса изгледала као грива, над високим усправним стасом који ће много касније појести канцер задојен никотином. Са брзог из Београда, пред крај двадесетог века, сишао је мој друг из студентског дома, стасити Црногорац, са

12

читавим Јадраном у очима, у глави помешавши Марковац и Мирковце. Много сам га због тога задиркивала, а он је рекао: „Даце, то су само самогласници, битноје да сам коначно стигао у то Лапово, о којем слушам четири године. На станици Лапово Варош једне топле јесење ноћи, у загрљај ми је ускочила млађа сестра која је, измисливши да мора да се врати кући због писања семинарског рада, побегла из школе у Јагодини, и грешком ушла у међународни воз АтинаМинхен са првим заустављањем у Малој Крсни. Кренула у три поподне, стигла у једанаест увече.

Нису моја сећања јединствена. О оваквим успоменама могу да вам причају и они са Цариградског друма, и они из Млаке, као и они што у Преврћу имају баште које се румене од меснатих паприка. Саносталгијом, сетом илиусхићењем.

Јер железница је Лапово хранила, подизала и мапирала.

Предесетак година у лаповачкој библиотеци је гостовао велики књижевник Мошо Одаловић. Након јако успешног и веома посећеног књижевног сусрета са малишанима, изразио је жељу да се прошета центром наше варошице. И попут свих који у души носе чистоту детета, пожелео је да се попне у локомотиву која је на насловној станици овог броја нашег

Фото: Архива библиотеке