Slovo o Lapovu

Фото: Данијела Вулићевић листа. Остала сам на тротоару да бих га

фотографисала. Очекивала сам да крене да казује своје стихове или да се осврДне на некеуспомене из пребогатог живота, а он је одржао оду лаповачким рукометашима, задивљен њиховим успесима на терену у екипи која наравно носи име Локомотива, а затим је рекао, амораћу да парафразирам, јер много је возова од тада прошло уз писак локомотиве: „Баш је добар осећај бити машиновођа, али подједнако је добро стајати у читаоници библиотеке у Лапову и гледати препаметна, задивљена лица дечака и девојчица, који ће, извесно, постати људи...“

Једном сам стигла у Лапово, из крагујевачког породилишта, као грудва меса која дамара, атри пута се вратила. Сасвим је јасно, никад уистину нисам ни одлазила јер нико никада није отишао оданде где му је срце мапирано. Јер Лапово јесте „место кроз које сви возови пролазе, али је истовремено прелепа варош која те обухвати, премрежи нитима јутарње

тишине, подневног жамора и вечерњег спокоја и усели се у тебе, па просто више незнаш боравишлиу њој или онаутеби...

Ови редови су моји почетни кораци на Корзоу кроз векове, са радошћу, по шинама. О свему се може критички, или историографски, а може се и песнички, може се душом. Ствар је мере и избора. Ствар је љубави према Лапову.

Свим железничарима Србије срећан јубилеј. Петнаестог септембра 1884. годи-

не пуштена је у рад прва српска пруга која је повезивала Београд и Ниш. Наравно,

преко Лапова. Одломак

Нисам отишла на море Оног лета када је отац отворио видео клуб И нос ми је чешће био у књизи Него што је пратио траг феромона. Валтера док брани Сарајево Бело одело Влак у снијегу Напетост која прати Девојку у возу Пса који их је волео Пут око света за осамдесет дана Индијану Џонса Трезвењаке на пијаној лађи Док преко скретница путују у међутим Све каубоје који се туку на крову вагона Омиљеног ми Даниела Док у улози агента 007 Опасно љуби у спаваћим колима Тридесет седму плавушу Награђени роман апсурда Бранислава Јанковића Чија се радња одвија на колосецима Чак и филм мог живота Сибирски берберин Све мењам за кадар Све дајем за одломак У којем ћу седети преко пута тебе у купеу И волети те у тишини и недодиру Док пушиш и гледаш кроз прозор Умрак...