Službeni list Srpske književne zadruge

178

15. — 1840. српски устаници, под мајором Митом Отејиним, узеше од Маџара Кулу у Бачкој. — 1869. умро је, у Београду, Лазар Арсенијевић Баталака, пређ. министар просвете, радник на новијој српској историји : Српска Краљевска Академија приредила је у две књиге Баталакину „Историју српеког устанка“, у којој је опширно изложена историја нашега првог устанка за ослобођење. — 1886. умро је, у Земуну, Др. Јован Суботић, врло плодан књижевни радник: писао је песме („Стеван Дечански,“ „Врдничка кула“), приповетке („Калуђер“) и драме; Књижевна Задруга издала је у седмом редовном колу својих књига његове краће „Епске песме“.

16. — 1699. потписан је у Сремским Карловцима мир између Аустрије и Турске („Карловачки мир“), после вишегодишњега рата, који је вођен махом у пределима данашње Краљевине Србије, и у коме су се Срби јуначки борили уз аустријску војску. — 1812. рођен је, у селу Гарашима, у крагујевачком округу, Илија Гарашанин, одличан државник.

17. — 1467. умро је, у Љешу, у Арбанији, Ђурађ Кастриостић Скендербег, тосподар од Арбаније. — 1806. Срби су разбили Турке код Лознице. — 1826. рођен је у, селу Лешју, у моравеком округу, Рајко Лешјанин, некад. министар правде, правни писац („Институције Јустинијанове“), — 1885. рођен је, у Великом Мушалуку, у Лици, српски ђенерал Ђуро Хрватовић. — 1876. умро је, у Новоме Саду, Павле Симић, сликар: више његових слика су литографијом умножене и растурене по народу („Мајска скупштина 1848.“ и др.).

18. — 1748. умђо је Арсеније ТУ Јовановић, пећски патријарх : преварен аустријским обећањима, биојеповео из данашње Старе Србије много народа у Угарску, али Турци то осетише, стигоше Србе и готово све поубијаше или одведоше у ропство; само се патријарх с врло малим бројем спасао берством (1787.). — 1809. рођен је, у селу Брестовцу, у Бачкој, Атанасије Николић, просветни и књижевни радник; писао је са успехом и позоришне комаде, и неке од ових и данас