Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 40.

По свршетку богословије био је придворни | ђакон код неготинскога епископа, чувенога цркрвенога церемонијара и одличнога певача Евгенија Симоновића, и ту се од педантнога и вазда тачнога епископа и човека, који је врло много полагао на сјај и благољепије црквене службе, научио лепом и правилном служењу. Из тога доба причао ми је покојник ову епизоду: „Правило је у двору Евгенијеву било да ђакон, дакле ја, у очи сваке недеље или празника прочитам пред њим сутрашње еван- | ђеље и том би ме приликом он исправљао, | где да подигнем, а где да да спуштам глас. | Једном се ја заборавим, те у цркви погрешно | акцентујем неке речи, а он ме после службе изгрди онако, како је само он умео, и остави ме без ручка. Тек око 2 часа по подне смиловао се и нареди, да ми се донесеручак.“ Године 1870. био је Филарет учитељ ЈУ разреда основне школе у Београду и предавао у Реалци цр-. квену историју и црквено певање. Исте године ондашњи га Министар Просвете Дим. Матић , пошље у Сарајево, да тамо заступа Јакова Вуковића и Богољуба Петрановића, сарајевске учитеље, које босански валија Сафет паша беше изагнао из Сарајева. По том је Филарет неко време путовао по Хрватској и српским земљама, а 1874. год. буде постављен за старешину манастира Миљкова у Ресави. Оданде буде премештен и постављен за најмлађега сабрата у манастир Раваницу, а исте године буде премештен у манастир Габровац код Ниша, опет за млађега сабрата. Ту је после два месеца постао старешином и као старешина био је до 1883, а тада буде премештен у манастир Петковицу (окр. шабачки) за старешину. У Петковици је био старешина две године. Ту је од стране ондашње полициске власти и неких његових личних непријатеља имао неприлика, а 20. априла 1888. год. Министар Просвете и Црквених Послова, решењем својим Ц. Бр. 575. прекине то гоњење и одлучи, да му се опет да управа манастира Петковице или да му се да други манастир, једнак Петковици. Немогући бити враћен за старешину Петковице, те исте године буде постављен за старешину манастира Вратне у окр. крајинском, где га и смрт задеси 12 декембра 1908. год.

Пок. Филарет радио је према својим силама и на књижевности, писао је разне чланке, белешке и брошире. По списку, који је у његовим хартијама нађен, ово су његови радови: |

1. Брошире.

1. Првенац, Бог и дела његове премудро- | сти. 1868. | 2. Беседа игумана Филарета коју је говорио | на сјелу у Голупцу 16. јануара 1872. Види „Мла- | ду Србадију“. |

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

| БРОЈ 5.

9. Две речи по студији Хекеловој. (Прештампано из „Истока“ 1877.)

4. Ниш и манастир Успенски. („ абачки Гласник“ 1884)

5. Ниш са својом прошлошћу. 1894.

И. Чланци и расправе по часописима.

1. Беседа на Цвети. („Вршачка Кула“. 1871.)

2. Беседа о св. Кирилу и Методију. („Вршачка Кула“ 1871.)

9. Писма о слободи човечијој. („Сарајевски Цветник“ 1870.)

4. Рецензија на књигу „Природа и Разум.“ („Пастир“ 1870)

5. О људству Босне и Херцеговине. („Пастир“ 1870.) |

6. Стојану Новаковићу, о једној Србуљи. („Пастир“ 1870.)

7. Критика на „Пастир“. 1870.

8. Критика на Пелагићеву књигу „Путовање унакрс света“. („Сион“ 1874.)

9. Опис манастир Миљкова. („Хришћански Весник“ 1882.)

10. Опис манастира Петковице. („Хришћански Весник“ 1886.)

11. Беседа на рождестово Христово. („Шабачки Гласник“ 1886.)

12. О нашим калуђерима и манастирима. („Шабачки Гласник“ 1886.)

13. О цару Урошу. („Шабачки Гласник“ 1886.)

14. О помрачењу сунца. („Шабачки Гла сник“ 1887.)

15. О конзисторијама. („Шабачки Гласник“ 1887.)

16. О пензионарним владикама. („Шабачки Гласник“ 1887.)

17. Критика на пројект црквенога закона. („Тимочанин“ 1890.) :

18. Полемика у „Крајини“ и „Шабачкоме Гласнику“ око преноса костију браће Недића. 1890.

19. О систематичној плати свештенства. („Тимочанин“ 1891.)

20. Опис манастира Вратне. („Весник Срп. Цркве“ 1891.)

21. Нешто о Бугарима и Македонији. („Весник Срп Цркве“ 1891.)

22. Беседа о св. Сави. (Несвршено, „Весник Срп. Цркве“ 1892.)

23. О цркви Ћурлинској. („Весник Српске Цркве“ 1893.)

24. Богословија и философија. („Световид“ 1866.)

25. Критика на спис Постање света Ст. Бошковића. („Световид“ 1866.)

26 Спомен заслужних духовника и свештеника за ослобођење наше отаџбине. („Хришћански Весник“ 1887.)

27. Шарена јаја о Васкрсу. Дневник“ 1883.)

(„Београдски

Mara i Sea ДЕ

Грау ad yaz

пина

от