Službeni list Srpske književne zadruge

ee ed E

БРОЈ 7. Б «

' тересовање за се, као успели покушаји ' народног репертоара. Родољупци су му једна од најјачих друштвених комедија из - узаврелих дана Мађарске Буне, и не би "била ни без актуелне вредности и у дана"шњим приликама; остале две су пријатне сцене, рађене по мотивима, познатим и

ту нашим народним шаљивим причама,

9. Књижевне студије Љубомира едића. То би била трећа књига, у коју би ушле ове Недићеве студије, нештампане у досадашњим збиркама и нађене у заоставштини његовој: о Стјепану Мирову Љубиши, о Светаславу Вуловићу, о Лази К. Лазаревићу, о Јанку М. Веселиновићу, 0 Вертеру Гетеову, о васпитању укуса, Предлог како да се помогне спромашној књижевности нашој. Овом би се књигом у издањима Задругиним почела серија критичких литерарних студија, тако потребних на напредак књижевности наше. Љубомир Недић има у развитку књижевне критике наше нарочитог значаја као творац уметничке критике осећаја, искрене и смеле, и чисто литерарног стила, белетристике о беле-

тристици.

| 10. Ловчеви Записи од Ивана С. Тур· гењева у преводу д-р Јована Максимовића. · Биће још једна, завршна књига, иу њој ови записи: Два властелина, ЈБебеђањ, Татјана Борисовна и њен братанац, Смрт, Певачи, Муму, Петар Петровић Каратајев, Састанак, Хамлет шчигровског округа, Чертопханов и Њедопјускин, Крај Чертопханова, Жив костур, Лупа! Шума п степа. У поговору ове књиге штампаће се и краћа студија преводиочева о И. С. Тургењеву.

11. Приповешке Гија де Мопасана. Мопасан је већ давно стекао светски глас

и код нас је један од најчешће превођених |

и најрадије читаних страних писаца. Он је дао обрасце кратке реалистичке приповетке, и у томе је остао готово без премца. И ако је код нас много превођен, ретко како ваља, ипак има доста његових

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 61. ствари непознатих нашој публици. Добар и брижљив избор његових приповедака био би не само добро штиво за читаоце, и најкњижевније и за мање упућене у књижевност, него и за наше писце.

12. Приповетке Проспера Мериљмеа. Мериме је стилиста првога реда. за његове кратке новеле речено је да су „мала ремек дела опсервације, финоће, језика и духа“. Предмети су у њима врло разноврсни, из живота разних народа, често необични, фантастични. Он спада у старије писце, али не само да није застарео, него му репутација расте из дана у дан.

13. Нова Ишалија од Пиетра Орсија. (Ова паметно сложена а лако и занимљиво

испричана историја значајних 150 година

мучне и херојске борбе за уједињење раскомадане Италије имала би у дана

' шњим тешким приликама, које притискују Српство, сазрело већ за заједнички живот и рад, — најактуелније вредности, те би требало што пре да се-нађе у свима редо' вима нашега народа. Задруга се нада да "ће издањем ове књиге, са свима потребним илустрацијама и картама које иду с њом, испунити и један од виших задатака својих. :

14. Жил Пајо, Образовање воље. (Ово "је златна књига, право јеванђеље васпи| тања воље, најбоље у свом роду. Нико није тако доказао да се воља може ва" спитати, ни показао како се она васпитава као Жил Пајо овом трезвено, мудро написаном књигом, која се слатко чита. Увек човек постаје бољи после сваког читања ма којег одломка из ње. У оригиналу је доживела већ 27 издања, преведена је на све модерне језике, па и на наш и растурена већ у два издања, која ипак нису била довољна, да је разашљу у све редове нашега друштва.

15. Пон Лобок, Задовољство живота. ' Дивна, утешна књига, изложена врло лепим стилом, лако и убедљиво. Увек вам открива ведре хоризонте, ма је читали "с најцрњим идејама, јер вам заиста уме

| na покаже и разложи која су све MHO-