Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

92 намести одѣяніе твое срамно о владѣтелю тако ходигпн. Правда рече ФїлїпгіЪ. Тиси мой прїягпелЪ. Даде му свободу и обдари га .. ПсамменитЪ Краль Еглпетски, жив'іо а на 525.година пре Хріста: побеѢенЪ и зароблѢнЪ са своїомЪ фамилїомЪ, одЪ камбиса и;ара персійскога. ВиѢаіде кѢерЪ свою како робиню да воду носи, и сипа свога у гвожѣю. И све то сносаше сЪ великимЪ терпѢнїемЪ; а кадЪ упази еднога старога пріятеля у крайнѢмЪ убожеству, старости и слабости гди хлеба прошаше заплаче горко. Запитага камбисЪ, како то бива? да мое несчасіпіе и деце мое сноснмЪ , у томе ми помаже крепкодушіе. А да вѣрна друга у таковой нужди виднмЪ, и да му помоѣи, немогу толико неГімамЪ крепкодушїя... Александеръ велики заслужіо ѳ ово презиме не толико побѣдами цѣлога востока, колико , чрезЪ нека дѣла своя, коя показую истйнито величество душе. у лютой грозници, нѢговЪ любезникѣ и лекарЪ ФїлїппЪ прнготовля му лекарство , на данЪ пре сраженія са свомЪ силомЪ дарїевомЪ, одЪ коега сраженія ■ зависаніе сва слава нѢгова. У исти часѣ кадЪ лекарсшво узети мораше, прими писмо да се чува філіппа ерѣ з подмиѢенЪ да га отруе. УлВзе ФїлїпгіЪ сЪ лекарствомЪ. А АлександерЪ даде му писмо да чита, а онЪ узме лекарство пакЪ нама попіе. ЧрезЪ то показуюѣи да нѣму нїе могуѣе о познатомЪ пріятелю сумнятисе. іЦа 9 мідслїо