Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

93 сл'іо АлександерЪ то чинеѣи? ФшгіпЪ а псшенЪ човекЪ! ФїлїппЪ а прїятелЪ мой! онЪ а одЪ мене свагда имао ш,а а годЪ хотео, и може имати шогодЪ хоѣе! како би онЪ мене отровати могао ? то нїе могучіе! али, будиіцо му драго, яволимЪ умрети, него о гіВмузло помислити... Діонисіи нрви овога имена владѣтелѣ С’уракузски, одсудинасмертЪ некога знаменитога сицилїанина именемЬ Дамона. Овай запроси само ту милостЪ даму допусти за неколико дана поіїи видити пре смерти сбою жену и деи,у, и разположити свое етвари, обѣіцаваюѣисе у уречени данЪ доѣи. Ако наѢешЪ коѢе за тебе умрети ако ши недоѢешЪ пустиѣю те. рече му Краль. ЇЇУѲЇасЪ гіѢговЪ прїятелЪ едва то дочека и даде себе поставити у тамницу на мѣсто пріятеля свога. Отиде онай. Осване уречени данЪ; нейма иоше Дамона. Сва фамилія Пуѳїева плаче и тужи. Сви га граѣани наричу неразумнимЪ и лудимЪ. Овай тѢшеѢи свое говораше имЪ. Неплачите о малоумни! сва а моя жалостЪ, шр знамЪ даѣе мой ДамонЪ доѣи. Ето и ігодне, уречени часѣ погублѣня: поведу овога на мѣсто усѣченія. Доведу га ту. КадЪ у еданЪ ма, савЪ народѣ на позоризцу почне сЪ гласомЪ удивлѣнія и ужаса единогласно викати. Ено! ено Дамона гдй лети на коню! дотрчи овай савЪ озноенЪ, и сЪ веселимЪ лицемЪ нападне на ЕратЪ друга свога говореѣи. Пуѳїя мили ! любезни Пуѳія ! неѢешЪ ти умрети! я Ѣю умрети! све множество народа пото -