Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

100 недемонїи едакѣ кѣму подобанЪ наѣи. О ! би се Еарате! одговори велйкдушна жена : истина да е мой синЪ Храбарѣ бїо ; али , фала богу , имаде отечество наше много боли одѣ нога. „ Ево пре„ полезно мудрованіе за отечество да „ нико себе и свое за найболѢ не почи,, туе. “ АристонЪ синЪ и наслѣдникѣ АгасиклеовЪ у правлѣнію ла^едсмонскомЪ читаюѢи едно преизрядно надгробное слово на похвалу Аѳинеана, кои су сѣ Лацедемонци вогсюѣи погибли; рече; т,а неби овай човекѣ могао реїіи кадби хвалїо оне, кои су ове славне люде побѣдили?., лаџедемоняни убїю посланника персїискога. Оракулѣ аполлоновѣ предскаже нима велика злополучія, ако они сами на себи ту обиду не осгете. Онда бурисѣ и спартисѣ два знаменита лацедемонца отиду своеволно и предадусе Ксерксу пдру персидскому, да на нима ошмасти смертѣ свога посланника како му драго. Царь удивлѣнѣ толикой Любови кѣ отечеству, задоЕолисе сѣ тнмѣ; и на мѣсто ш,о би и дао мучити и убиши, запроси и да остану при нѣговомѣ двору. Како би могли лишитнсе нашега отечества, ми; коисмо своеволно дошли за нѣга умрешн ? .. Марко Фурїусѣ Камилѣ, кои ѳ живїо на 365. година пре Хрїста. Бїо з петѣ пуша диктаторѣ (всеверховнѣйши повелителѣ) римски, и четири кратѣ з трїумфирао; то естѣ: како совершена непріятеля побѣдитель еѣ великомЪ славомѣ у градѣ улазїо. Овай будуѣи едіюмѣ Цензорѣ (судія на-