Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

хоі нарава, обичая и домаѣега владаня граѣана) до оадга степена нико нїе могао доѣи, кои нїе пре найвеѣе службе и достоинства гражданска на себи имао. У овомѣ достоинству онѣ, назначи све оне за инфамѣ (то есшЪ за непоіцене) у. отечеству, кои би неженѣ ни остарили. СудеѢи да а свакЪ поіценЪ човекЪ дужанЪ пла/ тиши естеству , и отечеству оно то з одЪ ни примїо , сиречЪ дѣторо_дїе и иїово воспитаніе... ОвомЪ славномЪ мужупрїобсѣденно града Фалера доѣе градски магистерЪ сЪ поглавити граѣана децомЪ, и кажему да з онЪ преварїо децу као даѣе & нима проходатисе, и да и садЪ предае нѣму; толико, колико да му з градЪ предао , и да онЪ одЪ нѣга ожидава достойно своиой заслуги награжденіе. Право а, одговори славни римлянинѣ, да таки свога отечества пріятель^ пристойно получи награжденіе заповеди га свуѣи докоже, везати му руке наопако, дати деци лесково пруѣе и рече имЪ, да га тако шибаюѢи дотераю у градѣ. ІДо а овому у граду било, то се ласно погодити може. Доста, да граѣани видеѣи у непріятелю толику добродѣтель; изиѣю, донесу му ключе града и предадуму се... Овога истога гражданина после толике нѣгове службе и славе римляни узбу несе и изтераю у вѣчно заточеніе. Но онѣ всегда у своей добродѣтели непремѣненъ и недвижимѣ, шлазеѣи изѣ града ове знаменише изрече речи: о боже дай да ме римляни никада неузпотребу-ю! отиде у едаиѣ маленѣ гра-