Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

іі4 ной као божество неко. КакавЪ з біо милостиви н благи родителѣ, видиее изЪ нВгове наравоучителне Фїлософїе кою а-за сина свога Иикомаха сочиню.і Фїлїппу Алаксандрову оцу, едно малено писмо іцо Аристошелу пише, позиваюѣига да му сина учи, више пошеня чини него све нѢгове войне, кровопролигііїя, и исто стреломЪ у бою избодено око.,. Ово з... ОдЪмене Філїлла, хЪ кіесіїі Аристошелу лоздравлікѣ ДаємЪ ши на знанѣ да имамЪ ЕдногЪ сина. Я благодаримъ боговомЪ! не толико іцо су ми га дали, колико дасуми га дали у време АристотелѢво. Надамсе даѢеш ѣ га учинити моимЪ достойнимЪ наслѣдникомъ , и КралѢмЪ Мацедоніе досшойнимЪ.,.. Ф'іліппЪ нїе знао какоііе обомЪ човеку любовЪ и благодарностЪ свою показати. Даде му богатства, воздвигне му| статуе, н даде изнова сазидати савЪ градЪ Стагчру у коме се з онЪ родіо. Аристотелѣ утверждаваюѢн да а само поіцено и праведно живлѢнВ богу угодно и пріятно; а приноси и жертве животиня, и внѣшня помпа церемонія и храмова, да су са свимѣ божеству излишнѣ веіци. ЧрезЪ то узбуни на себе суевѣріе. И нехоте’Йи да и сЪ нимЪ Аѳинеани учине исту будалаіцину іцо су са СократомЪ урадили; подигнесе одатле и пре'Йе у градѣ ХалцисЪ , гди се и пресшави. На 322. годное пре Хрїста. Две године по с лерти Александровой: шестдесетѣ треїіега года живота, ШЬ мс'іію знамени -