Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

гі5 нити нфгосп речп овесу. ЕданЪ клеггешуша човекЪ говореѣи млого запишага да му нїе на досади. Ниси, одговори онЪ : можешЪ говорити колико оѢешЪ ерЪте я неслушамЪ... Буди мо пріятели Сократови и Платонови но найвишеистине. Неки се младиѢЪ поносаше да в изЪ елавнога отечества: а есили тога достоянЪ? запишага... И|о з димЪ и помрчика очйма то з пристрастіе души... Благодѣяніе злепЪ пветЪ али брзо вене.. Себе неваля ни фалити ни кудити.* Надежда а санЪ буднога човека.. у бѣдное му не треба гледати човека него человѣчество.. КоренЪ науке в горакЪ, али в плодЪ сладакЪ... Ко у добродѣтели и науци путуе свегда напредЪ нека гледа... ЧовекЪ добарЪ и разуманЪ различуе одЪ зла и неразумна.колико живЪ и здравЪ одЪ болесна и мртва., їїріятелство в една душа у два тѣла.. Наука у благополучію служи на украшеніе, а'у злополучію на утѣшеніе.. Любомудріе учи чинитисвоеволно * оно іцо други силомЪ чине,. ДобродѢ* тель стой у среди.,. Н я ГЛА-