Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

12б ГЛАВА ПЕТНАЕСТА. Пушъ у Вавилонъ. Една Аллигорическа повѣсть. '|д\ва зора почне предвозвеіцавати приближеніе дана уседнемѣ я на мое магаре, и упутимЪсе стазомЪ, коя кЪ царскому ВаЕилона путу управѣ воѣяше. О како а радостно, вопїяхЪ я : и задоволства пуно, оненовоозаряеме холмове свудЪ наоколо гледати! колико 9 цвеѣа на онимЪ прекраснимЪ Ливадама! какавЪ 9 ово укрепителни и любки мирисЪ ш,о облагоухава све стране воздуха! два реда густолистовити древеса осѣняваю ови широки друмЪ, у коихЪ ладу могу я сЪ ослиѣемѣ моимѣ кадЪ ми буде драго почивати. О какво?9 великолѣпіе неба! какавЪ се красанЪ показуеданЪ! каковЪ 9 чистЪ воздухѣ коимѣ я дишемѣ! мени нїе потреба наглитисе ни итити, заіцо и сЪ умѣренимѣ ходомЪ скота моега могу я иоіце пре ноѢи за вида у Вавилонѣ доспети. Овако я гоЕорахѣ и чиняшемисе чисто да самѣ пїянѣ и као изванѣ себе одѣ презѣлне срца моега радости, сматрахѣ сѣ благоволѣнія погледомѣ на животно кое ме ношаше й глаѣахѣ му вратѣ и гриву; кадѣ алѣ етоти у еданѣ путѣ напрасно I чуемЪ