Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

*з° чуемЪ неки шумѣ са зади мене; обазремсе, и упазимЪ на мнѳжество богатой о кривени Камила, премноге у злату и драгомЪ каменю сїяюѣесе мужескога и женскога пола люде. Они бяху подалеко одЪ мене но за часЪ стпгнуме. НювЪ погледЪ бяше високомудренЪ и презрителянЪ; изЪ близа гледаюпи и одЪ презѣлнога блистаня турске златоизвезене и. діамантами и бисеромЪ посеяне порфире чисто мисе помраче очи. О како се я садЪ себи худанЪ и маленЪ на моему магарчешу представимъ и покажемЪ! я се усилявахЪ свакояко да се исправимЪ и протегнемЪ; али све за луду, едва моя глава До нїови пета досязаваше. СравниваюѢн я себе и мое магаре сЪ онима и сЪ ніовнмЪ Камилама то првЪ се познамЪ да самЪ ншца, или као еданЪ мравакЪ на лицу земному. Почнемсе стидити и срамити одЪ мога прошасшога простачкога и глупога задоволства. Сва лепота ливада, холмова, богатолиственни древеса, еднимЪ словомЪ, сва красота божіегЪ створеня изчезне изпредЪ очію мои. Сладко поянВ птица, музика околосвираюѣи пастира,тнходишуѣи прохладителни и сладкогЬ мириса преисполнВни воздухЪ, не чиняше веѣь ни найманѣгѣ дѣйствія на излишежёланіемЪ зашуплѢнимЪ, и завистію помраченимЪ и отрованимЪ моимЪ чувсшвама. Внсокоумїе мое смертелно се увреѣено наѣе ; но ншца манѣ, и тако усилявахЪ се я за онима пристаяши и касати, да баремѣ са свнмЪ одЪ ни удалѢнЪ не останемѣ, и да и не изгу-