Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

ізз гповаху. Весела полунага дечица одЪ радости скакаху, и ми сви у ВавилонЪ идемо, восклиидваху. устанемЪ, и.дивеѢисе овомЪ видѣнію, наместимЪ самарЪ, скоро усѢднемЪ и приближимЪ се кЪ нима. ОѢешЪ ли и ти сЪ нама запитаме еданЪ одЪ дружства, а остали ме сви гледаху сЪ прїятелскимЪ очима. Та айде оѢю, кадЪ васЪ а толико: одговоримЪ я: али ми неѣемо никада оне прве, кои су тако и тако прошли, стигнути. ПакЪ іцо а нами до тога? одговори една у просто бело платно обучена, но благообразна жена, они су и покрай насЪ прошли; они онако а ми овако, доста даѣемо сви у исгпо место данасЪ доѢи, мало пре или мало кашнѢ, то а све едно, а онде по свой прилици бпотнѣе другояче расположеніе ствари; заіцо прелазеѣи неки предѣлѣ мѣста мора свакЪ оставити шр на себи и сасобомЪ носи, а само унети іца у себи има. ИоіцЪ са више они се неразЪсудно са своимЪ височествомЪ поносе, понеже докѣ се до онде доѣе, валя проѣи и крозЪ тако стрмовита и ласнопоклизна мѣста, да они могу често и іцо зло пострадати, а ми іцо овако путуемо несравнѣносмо безбѣдніи... Я онда изкажемЪ овой паметной жени све іцо ми се случило одЪ кадЪ самЪ у прозоріе пошао и до овога часа. Е видишЪ! речеми она : ша бы од тебе било да си на каквой високой Камили біо, пакѣ да си се сЪ нѢ превалїо као са магарета? ти би садѣ имао кою ногу или руку сломнѣну. ' Я оста -