Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

і35 СпоменсмЪ се да ѳ време благодаригаи Богу ш,о ме 9 сподобіо у овакомЪ добромЪ и миломЪ дружсшву путрваши; али се люшо засшидимЪ огюменувшисе малопреѢашие мое прелести ума: кадЪ, ослеплѢнЪ" кичеливствомЪ и помраченЪ завистію усуѢавахсе опорочавати и хулйши судбину и правду божію у расположенію веши. Сокрушисе срце мое раскаяніемъ, и потеку ми извори суза одЪ сожалѣнія о моемЪ крайнѣмѣ безумію. Не! не! речемЪ я у горести срца моега уздишуѣи : нисамЪ достоянЪ сЪ овима незлобивима пугповаши душама! я глупїи и луѣи одЪ исшога оЕога скота кои ме носи! зато онЪ, ако нїе кадарЪ познати и славити оно всевишнѣ блажено естество, баремЪ га неуме нихулити ! овай 9 скотЪ мене ради саздатЪ, и опетЪ н'іе толико скотЪ да не призиае благодѣяніе мое, и попеченіе кое я о нѣму носимЪ! познаеме, повииуемисе и служи ме радо. А я, токорсе словесни човекЪ, и смислено створенѣ, коега 9 умЪ кадарЪ по лествини створеня до сунна, до звезда, и превише ни попетисе и узвисити, нисамли и я за кога створенѣ? кадЪ самЪ я кадарЪ о безсмертію и о будухцемЪ помислити животу, нїели приличніе и вѣроятніе, да и мое опредѢленїе мора одЪ скотскога различите бити, кои о безсмертію ніе вреданЪ умствовати ни помислити ? наш,о би ми датЪ біо ови дарЪ словесности разсужденія и разумѣнія, кадЪ неби ни зато друго произведенъ біо на светЪ разве да се ра-