Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

736 ранимЪ и плодимЪ као и проча жнвотна? то исто и ова имаду о манІЗмЪ тротку и сЪ манимЪ попеченіемъ него я. Заисто, ни наіцо друго него да самЪ одЪ свїю други животни и бЪднїи и несреѣнїи; ербо ова неумеду мислити о ономЪ іцо за ни нїе; нити кадЬ могу желити оно іцо нїе имЪ могуѣе имаши. ЗарЪ з мени самомЪ дато мислити о ономЪ іцо нїе? човекЪ ли самЪ мора имати понятіе о творцу твари, и о создателю создани веши, любитига, и желити да у любови и доброти нѣговои безконечно блаженство свое наѣе, пакЪ у овой тако високой тако благородной и прекрасной жели осуеЪенЪ и прелаіценЪ до найпосле да се наЪе ? не! ово нїе могуче, и противно з свакой искри здравога разума, и свакому понятію правде и мудрости !.. А да кадЪ з тако, како я мого мало пре О 'всевишнВга премудромЪ устроенїю у сумню доѣи? и то заіцо, него іцосе и я не сїямЪ у злату, и іцо не седимЪ на великой Камили? садЪ видимЪ и самимЪ искусствомъ познаемЪ да они ни задоволнїе , ни веселіе, ни благополучнїе путЪ свой не прелазе одЪ овога незлобивога множества люди. Они лете као да и вѢтарЪ носи, нїовЪ мозакЪ у онако ветровитомЪ трчаню морасе вртити , нити имаду времена сматрати на преукрашена м'Вста крозЪ коя пролазе, нити се могу сЪ нима услаждавати. А овимЪ смиреннимЪ и добримЪ людма тихо задоволсшво и непорочно увеселѣніе путешествія нїова, видисе да и будуіцу нїову предвозвеіцава радость .