Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

М5 се іцо мучно и непонятно покаже; ако на.мЪ се у чему коя сумня роди, мы и не наїіосмо садЪ да намЬ то изясне; а живе имадемо у руку, и можемо одЪ ни свако изясненѢ искати и получити. у взаимномъ разговору одушевляваюсе оне веіци кое смо мы читали у и акосмо мы са всевозможнымъ о нима мисдили вниманіемъ, и опегніісмо ш,о выше у истима открити и познати кадЪ чуемо іца су и други о нима мыслили и судили, Внутреннѣ дѣйствіе ума можесе приуподобити внѣшнему виду люди. АкоѢеду-неки незнамЬ како себи подобни быти, опетЪ кадЪ добро гледашЪ наѢиѢешЪ меѣю нима неко разнствїе Мы кадЪ оѣемо да кажемо да су два Човека себи подобна, велимо иодобнису као Яе Яету: али иску с- ■ ни испитатели естества наоде да ня два Яета нейма на свету са свимЪ еднака. Зато дакле ко выше милїона люди види, тога умЪ толико милїона различности начертанія у себе прима; а ко ве'ће число познанства умова придобива толикосе выше нѢговЪ умЪ разграничава и разпространява. ИзЪ овога слѣди да после доволногЪ разговора о коейлибо матеріи и Науцы, Книге, кое те исте веіци содержаваю, сЪ много веѢимЪ вниманіемъ, лас^оразумѢнїемЪ и услажденїемЪ читаюсе и запампюю ; пакЪ по томЪ опетЪ о тима стварма говориши читати и мыслити, моранамЪ се то олашняши и усладити: аизЪ овогасе раѣя благи урпѢхЪ, сладки плодЪ и совершенство. Зато разумни родители дош,е са своїомЪ маленомЪ децомЬ всегда се. разговараю, и К пи-*'- ''