Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

149 дружески забава, ово све помаже читаню и науци. умЪ иашЪ по доволномЪ упокоенію и посає умѢрене забаве и развеселѣй я враѢасе сЪ веѣомЪ глаѢю и желїомЪ кЪ книгама; само кадЪ забаве не бивато одЪ веѣь дуге и честе, и чрезЪ обичай не доводе кЪ лѣности и кЪ немарливомѣ распиумію. Онай ко жели читати са услажденіемъ ; (а то исто значи сЪ найболїомЪ ползомЪ, заіцо ко преко срца чита неѣе се никадЪ пристойно читанѢмЪ ползоваши) мора добро пазити не само на прилично кЪ читаню време дневи, него и цѣле године. Бо обіце ютро з всегда посвеѢено било Мусами и книгами, а по подне взаимнодружескомЪ разговору : найлепше остроуміе после ела и пиѢа остае затуплѢно и разслаблѣно. ТакоѢерЪ и месеци превелике вруѣинс нису читаню и ученіу пріятели. Ова небесна частица ума нашега у таковомЪ з союзу сЪ мозкомЪ, сЪ кровлю и сЪ тѢломЪ нашимЪ, да кадЪ ове части страдаю и разслаблѣнесу, и она докЪ а сЪ нима принуждена з сострадати. Но сасвимЪ тимЪ у сваки часЪ и време кадЪ наше мисли нису разсутс, кадЪ з срце наше у тишини и миру одЪ нагловити зактеваня страсти, и кадЪ ми у власти имамо наше вниманіе да сЪ нимЪ можемо владати и управляли чшпанѣ наше неѣе безплодно бити. Сверхъ свега и по всевозможной мѣри читатель и ученикЪ дужнису позорствовати на вниманіе свое, ово з мати коя зачинѣ разумЪ и разсужденіе, гріе и и рани пре