Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

152 бигли? нека свн други на страну.., Довдесмо у овой беседи сматрали само на оне коисе са свимЪ наукамЪ предаю и савЪ животѣ свой нима посвеѣюю: али читанѢ кое лепе книге на свомЪ простомъ ѳзику/може и селянину и пастиру за овцами мило и полезно бити, ако само слова своя познаду и науче читати. Сва права мудрость и валяне книге на тай конацЪ управляюсе да человечески родЪ разумти, боли и средній посгаане. Зато сви просвеіценя, а притомЪ человеколюбиви люди нису хотели трпити да мудростЪ и лепа знаня само у стари ѳзици остаю, и да се само у некомЪ числу зовоми учени люди ограничаваю и заграѣаваю. Природа душе како годЪ и тѣла у свима з во обіце еднака, и често', онай кои мало зна, сЪ добримЪ срцемЪ може боли бити него онай кои млого зна безЪ добра срца. На исти начннЪ како многи іио мало имаду, ако су разумни, могу мирнїе, задоволнїе и праведнїе животЪ проводитн свой, него неки кои сто кратЪ више имаду. ПромисалЪ свемогуѣега творца никздЪ не дрема, нити са свимЪ человечески оставля родЪ : за то многочислене нацїе и народи чрезЪ многостогодишня паденія и страданія, ш,о су за свое неправде, злобе, а на властито за междоусобна несогласія преко главе преметнули и претрпили ; чрезЪ ова иста злостраданїя мораду кадЪ годЪ буде у чувство доѣи, у боли редЪ поставитисе и поболшатисе, заіцо природно свакЪ жели да му болѣ буде и - да незлопадіи. Исти овай