Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

.земѳ, али напШсито пролазсѣи и трченн мало се сЪ ника познаши можемо. МудрованВ неки древни філософа било а да а .душа чловеческа нмала иошЪ пре негда сва ■понятія науке и мудрости, пакЪ да и а заборавила; а по томѣ обичаваюѣи имЪ се , ииш,а друго не чини, него се само опоминѢ о ономЪ іца е пре знала. И иіЬ тога слѣди, да како іцо човекЪ научи, то му се тако ласно и природно види, као да а сЪ нимЪ отЪ сложенія умнога света било. Но ово мудрованѣ исто толико значи да а благи творацѣ словесну душу способну свакой мудрости создао; положїо а у ню благодѣтелно семе свакога знака, кое само чека росу трудолюбія и теплоту вниманія да изникне, нарасти, пропвеша и плодѣ принесе. Све шаре и найфаиніе жилице у мрамору закопатс стое, и чекаю само искусна каменосѣчца руку да каменѣ изсече, углади и оно іцо а.у нѢму сакривено лежало у свой красоти нВговой свету да представи и покаже. Но кои интересѣ ( помислишиѣе ко ) може младога ученика ободрити и подкрепити, да у шрудрлюбномѣ вниманію кѣ науци сладость свою тражи? исти Павелѣ Апоетоль ніе се нимало усумнїо Еллинскога Стихотворца за сведока узети да смо родѣ божіи. А то почему другомѣ може (Зити, разве по мудрости и добродѣте\и? Богѣ се премудри праведанѣ и добарѣ нариче; и ко се кѣ овимѣ свойсшЕамѣ приближава кѣ Богу приступа. МожеливеѢи и славніи интересѣ на свешу одѣ овогд бк-