Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

і.5 5 хіто иімѣраваю ласно и чисто предсшавидпи и разказати.— у лютости оіо доказиь тн, ше знакЪ да онай кои доказуе има права..., ЕданЪ прости СелянинЪ паѣесе при некой Ѳеологической Дишпутацїи у Оксфордской: Академіи; и слушаше сЪ великимЪ вниманіемъ Богослове коисе ту препираху. Неко га запита: заіцо онЪ сЪ толикомЪ интересашомЪ слуша ствари кое не разуме , нити може судиши ко одЪ они има право коли не? немой мыслити, одговори онай: да ми Селяни неймамо ЧеловѢческога разума. Я знамЪ да Они кои'шло вику, лютесе, проклиню ы прете, или криво имаду, илЪ незнаду ш,а говоре. А они кои безЪ сваке лютине и претнѢ кажу свое разлоге, мыслимЪ дасу паметнїи и да болѣ разумѢваю ствари свое—болѣ а да страда Бесса него Правица — АртибарзанЪ Поглавиіпи ОфицьірЪ и ЛюбимацЪ Артаксеркса Цара Персіискога, искаше одЪ нѣга за некога неку милость, кою Царь правычно немогайіе дозЕолити; за то кадЪ распита и сазна колико а томе Офнниру новаца обеѣано ако получи то ш,а проси: зовнега и дадему изброити ту сумму новаца, говореѣи му; етоти оно хцаси мыслїо добиши! Я безЪ тога стражни остати неѢю; а кадЪ бы саизволїо на твое прошеніе бїоби весма неправеданЪ, кое едномЪ владѣтелю шшош,о нїе слободно... инатЪ честности и великодушія— ЕданЪ сирома но поіценЪ човекЪ, ВратарЪ едне Еосподске КуѢе у Милану, наѣе ке&су сЪ двестаталира. А како чуе чія о однесему и. Онай, запоказатиму свою благо’ дар-