Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

годарностль понудига да узме на поклонЪ двадесетЬ талира. ВратарЪ изговараюѣисе да онЪ то нїе заслужїо , каже да неѣе у зети ни крайцаре. Другйга моли и задуго принуждава ; а кадЪ види да сЪ нимѣ неможс на край изиѣи, баця предЪ нѣга сву кессу говореѣи. Етоти Кесса! моя нїе, ЯзнисамЪ изгубїо. КадЪ ти менй неѢешЪ ни на чемЪ благодаранЪ да будешЪ, неѣю ни я те6и. Онайсе сирома наѣе садЪ у неволи, и за непошезати туѣю кессу са собомЪ, узме 520 талира, захвали и отиде, — Камень фїлософически или ти майсторїя какосс прави злато. — ЕданЪ благородный Венеціанѣ, добарЪ пріятель Косме Княза Флорентїискога, речему едномЪ ; нико несумня да вы неймате камень ф : молимЪ спрнобшите и мени ту тайну! ОѢю драговол но: одговори Косма: ово з мой камень. Я накадЪ нечинимЪ чрезЪ другога оно, іцо могу учинити самсобомЪ; ш,о може быти данасЪ, никадЪ неодлажемЪ на сутра, и ни найманю стварЪ непренебрегавамЪ. — ПоіценЪ човекЪ свакому держи свою рѣчь. Кадсу Арапи Махометани завладали били КралѢвствомЪ ШпанїолскимЪ. ЕданЪ млади КавалерЪ ШпанїолЪ завадисе сЪ еднимЪ подобнимЪ АрапиномЪ, побїесе сЪ нимЪ и убїега: и да неби до ноѣи ухва'ћенЪ быо, пре'Ѣе преко зыда едне велике башче дасе ту сакріе, господарЪ башче еданЪ одЪ поглавити Арапа, шешаюѣнсе самЪ по своей башчи упазига, доѣе кЪ нему и запитага коя му з нуікда дасе ту сакрива ? велика! одговори оиай; него дайми речь и