Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

47 вѣру даѢешЪ ме сачувати, пакЪ Ѣю ти казати. Овайга уведе у Домѣ свой, даму хлѣба и Соли, говореѣимуз садЪ се мо* жешЪ у мене увѢровати даси незнамЪ іцо учинїо. Ондаму окай изкаже савЪ посао: А овайга сакрїе у едну собу, обѣшавшимудаѣе гакаконоѣь будеу безбѣдство поставили. Мало за тимЪ донесу у домЪ овога истога човека нѣгова сыца убїена и кажу му да га а еданЪ такови убїо; и да су га видли да а у твою башчу ускочїо. Онда овай поѣе са многима тражитига по башчи, алига не наѣю. А како ноѣь буде, дадему Коня оседлана и речему. Млади човече! ши си мога сына убїо, али си послс тога Хлеба и Соли у моїой КуѢи окусїо^ и я самти вѣру мою задао даѣю те сачувати, и дужанЪ самЪ то учинити; него бѣжи ноѣю покривенЪ, конь з добарЪ и брзЪ, до зоре можешЪ у мѣсто безбоязности доѣи — Великодушни благодѣтель несоблажнюесе акомусе пристойна не показуе благодарность'— ТїмолеонЪ КоринѳанинЬ избави ГрадЪ Суракузу одЪ мучителя. И постави Народѣ у совершену свободу свои закона и правлѣнїя. Овай славни човекЪ доѣе до таке старости да видѣ Очїю изгуби, и кадЪ бы годѣ собраніе НароднѢ бивало, поглавити граѢани носилиби га на столицы нѣговои у собраніе свое, и безЪ нѣгова Совѣта небы нипіа предузимали. ЕданЪ путЪ наѣю се неки нерасудни бездѣлницы, и почну у цѢломЪ собранію наовога Обіцега Благодѣтеля, за неідо, Хулити. Сеи остали жестоко вознегодую на то, и пра-