Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

і83 ду чинйтй договарати. Какоти намЪ онЪ то почне, истомЪ у еданЪ ма йрЗгова несреѣа неучинимусе тако ружна као пре. Колико више онЪ нѢйзинимЪ внимаше речма толнко више прекрасни свойства у нїойзи откриваше, и познаваше. ОнЪ то почне любити: и тада , за удивлѢнїе! какве красне добродѣтели при нїойзи позна и наѣе! тихо терпѣніе сЪ благодушіемъ, трудолюбіе, воздержаніе, здравлѣ тѣла и ума, умѢреносгџь , разумно смиреніе; блажену мудростЪ, и у малимЪ, натури нужднимЪ веіцма совершено задоволство и благополучіе. Сада онЪ ню то првЪ позна, возлюби ю презѣлно и до обоженїя: а она му се покаже у свой своей незлобивой непорочности и дадемусе познати за кебесну кѢерЪ добродѣтель. Онда возхишени радостію Уранїе узме сЪ собомЪ ово предраго свое божество, остаЕИ богати ТурЪ и мореплаватели о волнованїе, пакЪ преѣе негде далеко у неку землю гди само землѣдѣлпи и пастири живляху ту се намести у едномЪ здравомЪ месту и лепомЪ подЪ високомЪ планиномЪ селу. Селянига любезно приме и даду му у заямЪ неколико оваца и крава, Оедє онЪ здраьЪ и крепакЪ тѢломЪ и разумомЪ, разкрчи нека мѣста подгорїя, и начини себи ниве и ливаде, ту прежней благополучно, и остави за собомЪ многе наслѣднике, све землѣ дѣлце и пасшире, кои, у ономЪ чрезЪ праведне законе благоуправляемомЪ мѣсту сЪ трудомЪ своимЪ разумно, пош,еяо и задоволно живу... Овдеѣемо придодати едно