Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

едно кратко слово, кое з, нодЪ преѢттЪ видомЪ несреѣе, а вешію добродѣтель, уранію овоме, при разстанку сЪ нймЪ изговорила; Я самЪ дражайши мой Уранїе! сриетвое веѣь придобила, и излечиласамЪ га одЪ преизлишнѢга желанія земалски верни ; научиласамЪ те да се повинуєшЪ все вишнѣга промислу; да си трудолюбивъ и сЪ умѢреинимЪ задоЕолянЪ; да си подвижанЪ и прплѢжанЪ у твоме послу колико више можешЪ, а у ономЪ ш,о одЪ тебе не зависи да сву твою надежду на бога полажешЪ ; да си боголюбітЪ и человеколюбивЪ ; да помажешЪ , коме помоѣи можешЪ, а комЪ неможешЪ да сЪ нимЪ соболѣзнуетъ I мене промисалЪ неба чесшо изабранимЪ сеоимЪ и найболимЪ на свету шалѣ, затцо и я найболѢ разуму и терпѣнію учимЪ, и чрезЪ кратко искушенія време, вѣчнога. блаженства достойне и показуемЪ, Я самЪ Сократа.. Фоцїона, Тимолеояа, рнмске Катоне., и друге нима подобяе безсмертне славе именемЪ обдарила, и нихЪ самЪ за прикладЪ будуіцимЪ вѢковомЪ представила. Тиси видїо любими Уранїе! какое брагйЪ твой са среѢомЪ сестромЪ моиомЪ прешао. Тако она са свима поступа кЪ копма по случаю, и на искушеніе доѣе; и кои ннсу вредни нй достойни сЪ нїомЪ добро употреблѣніе учиниши. Они често и ов їє на земли зло проѣю; аколи како и утеку и у свакой могубой сласти проживу н проведу, коя имЪ а одЪ тога полЗа кадЪ шо као санЪ проѣе и изчезие, и кадЪ