Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

во нисамЪ могао нити могу разумети, ни постигнути: и чинимисе свакомЪ истине правилу противно, да би ова мрзостЪ и злоба изЪ богочесшія или благочестія произиѣи могла. О обой матеріи у едно тихо пролегпнѣ вече дубоко замишлѢнЪ; и сожалуюѣи о рода человеческога состоянію легнемЪ у постелю , и у ту исту ноѣь слѢдуюпе покажемисе видѣніе..'. НаЋемЪ се на едномЪ широкомъ, густомЪ магломЪ покривеномЪ полю; на коему множество народа одЪ различни нація и езика сабрано , и на многе чопоре разделѣно бяше. МеѢю нима упазимЪ некакво створенѢ, више чудовиіцу некомЪ,'него человеческомЪ подобно виду. Ово у йрномЪ одѣянію обучено хоѣаше, сваму кожа скуплѣна и осушена бяше одЪ престарелости; ношаше у десной руци оботодуоидри мачЪ, а у левой некакву ужежену и црвеномодримЪ жестокимЪ распалѣну пламеномЪ матерію. На челу му се сЪ крвавимЪ словами написано виѣаше БОГОЧЕСТІЕ! а на прсима рЕВНОСТЬ! сваму широка алина нашарана бяше са скорпіовиднима и іпайнима некаковимЪ фигурама, одЪ коихЪ я немогахЪ више него ове размрсити речи. ЦЕрЕМОНІЕ, ОБИЧА1І, и ПРЕДАНІЯ. Ово чудовише нехоѢаше као гцосе оди, него пролеѣаваше крозЪ све оне чопоре люди; свима мачЪ свой показиваше, све сЪ пламеномЪ своимЪ на ревность, на мерзость и на междоусобное гонѣніе распаляваше. ИмаѢяше са собомЪ три друга некакова сшвореня, коя свуда сЪ нимЪ про-