Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

іЗЗ тахЂ одЪ страха и ужаса онога видѣнія', кадЪ етоши упазимЪ біизу мене едну благообразну жену , велнколѢпну као трину, а милосгпиву као матерЪ. БлагодашЪ божія сїяшє на лицу нѢномЪ и небесна красота показивашеиойсге у погледу. Небойсе чадо мое! речеми ова: ши видишЪ колика е и какова различностЪ меѢю онимЪ чудовишемЪ и страшиломЪ: и мномЪ, коя самЪ дошла на избавлѣніе твое! оно ѳ Суевѣріе, кое мрази, раздеЛ§ва и мучи родЪ человѣчески; а я самЪ Богочесшїе и благочестіе коя у доброжелакіе , мирѣ , слогу и любовЪ люде доводимъ. Я самЪ кѣи истине и Любови, а маійи благоволѢнїя, надежде, и радости. Меи се почитатели не по, нїовомЪ мудрованію, кое ѳ случайна веіцЪ и одЪ ни незавкси, него по ніовой добродѣтели, коя, одЪ свакога волѣ и усердія завися, познаю. Ако су они по нечемЪ и различни у мудрованю, о некихЪ обичаехЬ и церемонїахЪ. Еслли они само погцени, праведни, человѣколюбиви, и добри; сви су они синови вишняго, заіцо ко твори дѣла божія тай ѳ одЪ бога. Оно злоковарно и злочино чудовише, одЪ коегасисе тако ужаснуо , усуѣуесе безЪстидно, мое име на себе узимати , . али га е ласно одЪ дѣла нѣгови познавапіи-; заіцо чини да комшія на комшїю мрзи и да човекЪ подобногЪ себи човека кои му иіе никаква зла учимїо да злослови е4анЪ другога и проклинѣ. А я на противъ ,