Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

зттивЪ, изискуемЪ одЪ мои праБй почитателя, да и злотворомЪ своимЪ ираіцаю, и непріятелѣмЪ да добро чкне, Оно страшило оѣе да су люди 'всегда у сумн'Вшю у непрестанной плашни, да се муче овога, и да се очаяваю 6удуіи,ега свеша; а мое з све настоянѢ и старостЪ да су ми кои подчкнѣни у доброти своей и овдє радостни и весели, и у совершенсмЪ будуіцега живота благонадеждїю. Останими дакле сЪ богомЪ чадо мое ! Исполнивай дужносши твое у обідесшву у коему те з промисалЪ неба поставїо, и настой колико више можешЪ ближнѣму твоему иолезнимЪ битиуживай радостно и еєсєло у добродѢтелномЪ н друголюбномЪобхожденію дне живота швога! ови 9 животѣ прекраски дарЪ божіи и како на временно тако и на вѣчно добро разумномъ и добромЪ човеку датЪ! и знай да добродѢтелни живошЪ то 9 право богочесппе и благочестіе. А противно овому мислити, то произходи изЪ онога чудовиша, суевѣрія; или по крайнѣй мѣри изЪ коега о'дЪ нѣгови намесшнкка Глупости, Интереса, и Политике. Я се садЪ пробудимЬ ушѢшенЪ и радостанЪ, и напишеиЪ ово мое видѣніе! кое, ако комѣ мило буде, зафалиѣеми: а'коме небуде, нейма се наіцо срдигпи, заіцо а ово санѣ. . Видѣніе мирсино... У еданЪ пети данЪ месеца, кои я по обичаю мои прародителя всегда светкуемЪ и празнуемЪ; по чеыЪ я рано устанемѣ, обучемЪ се иумїемЪ, и обнчно Благодареніе и Славословіе ВсевшішѢму воз-