Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

ї$&дна малена частица вѣчности. Кои з уз рокѣ, загштамЪ я: да оно ззеро починѣсє и произлази сЪ еднога края изЪ некакве маглушдне и мрака, а на другомЪ краю свршуесе на ксти начинѣ? снречЪ улази у маглуідииу и тамну помрчину. Оно ш,о ти видишЪ одЪ ѳзера оно ѳ само една частЪ вѣчности илнти времена, косима свой почетакЪ и совершеніе, а вѢчностЪ, ниши сЪ почетна, нити при концу умЪ человечески постигнута неможе. Смотри и прегледай са вниманіемъ одЪ еднога края до другога, то ѳзеро, и казуйми ша на нѣму видишЪ. видимЪ: отвеіцамЪ я : на средѣ Езера едну Ѣгопрпо. Та Ѣгопрїя значи прелазакЪ человеческогЪ живота; речеми онЪ него разсмотри добро ш,а се на нюй случава и бива. Я примѣтимѣ да она бяшс сазидана на седамдесетЪ цѣли столдова , виѣахусе іоінс шридесешЪ и више, али ово бяху сви порушени и развалѣнй. УпазимЪ множество народа, ш,о прелазаше преко овогЪ моста, кои издалаше сЪ еднога края шЪ магле и помрчике, и улазаше на другом’Ъ краю опетЪ у маглу и помрчину : али премноги, пре ыегоби са свимЪ прешли пропадаху крозЪ мостѣ, упадаху у ззеро и йзчед'авдху ; ибо тай мостѣ имаѣаше на себи премнога врашаоца, на коя, какоби ко по случаю стао пропаоби доле. Неки пропадау нама сЪ почетна, а некн далѢ и далѢ, заіцо свуда оваки врашаоца бяше сила, нахоѣаусе, али не мнсги кои достизаху и преко они покварени столпова, но ту разелаблѣни и преутруѢени