Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

196 гелЪ и миели нѣгове!... ИзЪ овога ідо самЪ ти изговорїо можешЪ л ясно познатй, како се варашЪ, кадЪ, сматраюѣи човека само наѢюпрїи овога живота, судишЪ о нѣму да а всуе и на свою беду и неволю роѢенЪ. Време ѳ веѣь да бацишЪ еданЪ погледЪ на човека и мало по далѢ него само на Ѣюпрїи нѢговогЪ привременнога живота, погледай и уразумисе! я онда погледамЪ; и о радости мое! она маглуіцина и мракЪ шчезну сЪ половице стране- мое очи тако бистровидне и проницателне постану, да мисе учини да иляду дана ода далеко вндимЪ. Покажемнсе едно море неизмѢриме дужнне и ширине: а посредЪ нѣга управѣ, една превисока одЪ самога діаманта планина пружашесе: горня частЪ ове планине чиняшемисе да _до неба досязаваше. СЪ едне стране ове планине остане мракЪ тамнїи него іцо пре бяше тако да ншца одЪ туда немогахЪ Бидитй, а сЪ друге стране виѢахЪ све чисто. Нензброено число прекрасни острова посеяно бяше по овой страна мора. Тишина, радость и блаженство гау царствованіе. Само еЪ тѣлеснима очима то я неби могао видиши. Праведне и добродѢгпелне душе у благодати божїой обучене сїяхусе како звезде на небесномЪ кругу; но сви они осшрови показиваху неку различность красоте и великолѣпія. Я зажелимЪ Голубиня Крила датамо одлетимЪ. По оной їіюпрїи о Мирза! речеми АггелЪ: и крозЪ враша смерти у она се обиталиіца прелази. Такова су мѣста безчислена У