Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

197 у ЕладѢнїу Царя небеснога. Кажи садЪ нисули достойна да се човекЪ о нима постара! и чинилитисе животЪ человѣчески бѢданЪ и суетанЪ у коемуее онакова блаженства нріобрести могу! валяли се смерти толико бояти и плашити, крозЪ кой* се у такова пролазимѣста! можешли иоіць иомислити да-а човекЪ, коега безсмертну частЪ такова вѣчность ожидава, всуе сотворенЪ. Не доказуели све створенѣ, и све ш,о се на земли уживати може; да з всеблагога творца намѣреніе и воля да човекЪ и овде на земли за неко време задоволяиЪ и радостанЪ поживи: и ако а само разуманЪ и добродѢтелянЪ, да осеѣа у себи прир'одно души нѣговой чаяніе и надежду будуціега живота и блаженства, кое се садЪ теби прсдставля и показуе? я гледахЪ сЪ неизказаномЪ радостію на оне блажене осшрове. По томЪ помислимЪ у себи, да га запросимЪ/ и око ша а са друге етране планине -да ми покаже: а кадЪ окренемЪ очи кЪ нѣму, али нѣга веѣь не бїяше ту. Я опетЪ обратимъ погледЪ мой на предЪ поменуте предмѣте; но на мѣсто они, покажумисе широка Багдатска поля, и по нима пасуѣа стада оваца. ПребудемЪ тай данЪ ту у обичномЪ размишлѣнїю и славословію, а предЪ ноѣь возвратимъ се дома и напшдемЪ мое видѣніе* Г Л А-