Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

205 ГЛАВА ДВЕДЕСЕТЬ НЕРВА, О некимъ различнимъ яешма; и перво о вкусу. і^кусЪ у естественному разумѣнію узимасе за чувство ззика и гортана чрезЪ кос ми познаемо сладко, горко, и прочая, А у моралному, оно способство и расположеніе ума и срца чрезЪ кое ми чувствуемо и познаемо іца в наравно лепо или ружно ; пріятно или непріятно и противно; високо и благородно, илити низко, худо , недостаточно и простачко. За овк наравни вкусЪ читамо у псалтиру, гди вели: Вкусите и видите да а благЪ Господъ ! . какогодЪ у естественному вкусу бива, кадЪ, или за нужду, то есть одЪ превелике глади и жеѣи, неваляла ала и худо пиво чрезвичайно пріятна намЪ се чине, или пакЬ чрезЪ дуго обикновенїе ружне ствари лепе намЪ се еидє, и непріятна ѳла и пиѣ.а, пріятна. Дени, и простакомЪ худо написати образи и Иконе акосу само врло шарене и са златомЪ, неизказане лепоте чинеимЪ се да су. Ово исто бива и у наравноме вкусу, кадЪ люди или за недосшатакЪ болЪга, то есть за нужду: или за дуго обикновенїе, наоде угодіе и благовол'Вніе свое уневаляли, ху-