Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

2! і пш списанія несосшоисе у топлоти читателѣ в а воображенія, него произходи изЪ состоянія и самога естества вешй: и правила по коимасе списанія су де, и утвержденасу на тако известнимЪ и непрекословимимЪ основаніямъ башЪ како и маѳиматическа. На примѣрѣ, да а поредакЪ боли него смушенїе. Да Армонія, то есть согласіе веѣма услаждава него несогласіе; овосу такова аксїомата, илити просто и очевидно истинита предложенія, на коимасу сва вѣжества основата, и сЪ еднакомЪ снагомЪ и увѢренїемЪ дѣйствую у уму, какогодЪ и ове маѳиматическе истине: да. 9 све веѢе него свака часть свега по наособишо: или; кадЪсе одЪ еднаки части еднако одузима, осшавше части остаю о*петЪ еднаке. Свако умно способство, какогодЪ и тѣлесно, чрезЪ дуга упражнѣнїе и употреблѣніе оснажавасе и долази у совершенство ; по томЪ, колико више душа свое внутренѢ чувствованіе лепоте к пріятности упражнява, толико веѣма она у вкусу лепога, доброга и прїятнога расти и укреплявасе: за то списанія Омирова и Виргнлїева, Димосѳенова и Цицеронова, Пиндарова и Ораціева, и последніи времена, у комЪ му драго езику нима подобни люди , коликосе веѣма познаю , шоликосе више са сладостію чувствуй и почитую. у нима се види нека благородна простота, и висока, превозходна природа , кою никакова усилѣна Майсторія посшигнуши неби кадра била: просто ре0 2 Ѣи: